S kao Seviljska lepezaOvo je moja omiljena knjiga iz detinjstva. Kad sam bila u osnovnoj školi mislim da sam je bar pet puta uzimala iz školske biblioteke i vraćala. Knjiga je isto ovako izgledala, to je valjda bilo jedino njeno izdanje. Mama kaže da je tako izgledala i nekada kada je ona čitala kad je bila u osnovnoj.Pre nekoliko godina sam je našla na limundu i kupila. Oduševila sam se kako je lepo očuvana. Pre toga sam iz zemunske biblioteke sa dečijeg odeljenja iznajmila knjigu, ali njoj su nažalost falile neke stranice, fotokopirala sam je i tako oštećenu jer sam želela da je imam pa makar i bez nekoliko prvih stranica.Zašto toliko volim ovu knjigu?Osim što se dešava u Španiji zemlji koja me je uvek privlačila, knjiga opisuje jednu čistu dečiju ljubav jednog dvanaestogodišnjeg (ako dobro pamtim) dečaka, siromaška prema devojčici koja prodaje lepeze u Sevilji ispred katedrale u centru grada kojoj on kroz knjigu pomaže da nađe svoje prave roditelje.Dok idu ka belom gradu na moru – Malagi, usput prolaze kroz gotovo celu Andaluziju i proživljavaju razne avanture. Pablo i Huanita za mene, jedanaestogodišnju devojčicu, bili su oličenje ljubavi i onoga što ona može da predstavlja.Na ovu knjišku ljubav samo se nadogradila ona iz serije Put za Evonli u kojoj su se čisto, dečije, takođe voleli Felisiti King i Gas Pajk na ostrvu Princ Edvard u izmišljenom selu Evonli, u prirodi oivičenoj crvenom zemljom i okeanom n koje gleda i jedan svetionik pred kojim bosonogi Gas svira violinu.S može da bude i Svetionik jer ih od te serije obožavam! T kao Tango …jer šta je drugo toliko obeležilo moj život na T u poslednjih pet, šest godina.Ali neću govoriti ovaj put o tih prvih pet, već o ovoj šestoj, ovoj godini bez Tanga, ovoj posebnoj praznini koji je njegov nedostatak napravio.Tango nedostatak to je sada tema i veoma je to teško opisati i dočarati.Zato sam zamislila da sam na pauzi, i sad sam posmatrač i konzument video i audio tango sadržaja. Od kad je počela pandemija plesala sam svega nekoliko puta i to onda kada maske još nisu bile obavezne na Tango praktikama. To je bilo nekoliko dana pred promociju moje knjige Pod dlanom tvojim, na kojoj sam poslednji put i plesala.Iako škola i dalje organizuje časove i praktike, nekako ne mogu da se zamislim na njima sa maskom, ali znam da bih izdržala masku kada bi bila organizovana neka milonga (za one koji još nisu naučili to je plesno veče Tanga), pa makar i pod maskama, jer milonga je jedan posebam doživljaj, to je mesto gde shvatiš šta je Tango zapravo, iako to učiš na časovima, iako na časovima vežbaš korake, i povezivanje sa partnerom, i kako da bolje čuješ muziku, i svašta još nešto, ipak je milonga nešto posebno (bar meni)!Dok se Tango ne vrati u punoj snazi ostaju mi sećanja kako je bilo, ostale su pesme koje sam napisala inspirisana ovim plesom, ostaju fotografije koje često pogledam i sećanja koja prođu kroz glavu.Sinoć sam baš videla neke slike sa nekig Tango festivala u Rusiji održanog pre nekoliko dana, i bila sam tužna… Zašto kod nas ne mogu da se organizuju makar milonge sa maskama. Da li zato što pola ljudi ne hi htelo da ih nosi? Da li zato što bi maske opet Tangu na neki način ukrale ono nešto?Dok ne dođu milonge, sa ili bez maski, svakako sam posmatrač onoga što se dešava, slušam muziku, gledam videe, pišem o Tangu kad dođe slovo T i čekam bolja vremena Šta vi koji plešete Tango radite sada kada vam nedostaje? Ć kao Ćutanje “Ćutanje je oduvek davalo prave odgovore na nepostavljena pitanja.” Ovo je stih iz jedne moje pesme. Uvek sam se pitala zašto neki ljudi više ćute nego što pričaju. Šta je to u čoveku što ga slomi toliko da smatra da dragim osobama ćutanjem treba da okrene leđa? Nikada nisam umela da ćutim. Svako svoje razočarenje i svako svoje mišljenje izražavala sam na neki način. Nekad kroz viku, nekad kroz pesmu. Ponekad mirno, da samu sebe iznenadim. Ćutala sam nekada, onda kada nisam znala da može i drugačije. Onda kada mi je suviše bitno bilo šta će neko reći. Bilo je i onih muško ženskih ćutanja nakon kojih sam se posebno pitala zašto je tako. Neko je samo rešio da nestane. Nekome je bilo i dalje bitno šta će svet reći. O jednom takvom ćutanju napisala sam istoimenu pesmu koja se završava ovako: “Ćutanje jedino zna celu tajnu, a svi vide da je ono među nama!” A kako stvari stoje kod vas? Da li ste od onih koji ćute ili se čuju na daleko? U kao U bre U bre, šta da pišem na U. Hm, pa U je na ćirilici kao Y, ajde onda na Y. A Y je Yolo book. A Yolo book slavi rođendan! Onda nek im je sa srećom uz ovaj moj kreativni video! F kao FotografijaOd juče mozgam šta da pišem na slovo F. I sad mi sinu, pa ja sam manijak za fotografije, a budući da jedna osoba već danima očekuje da se pojavi pod ovim slovom, ja sam rešila evo sada da ga predstavim, mada ga tangerosi, a posebno tangere već veoma dobro znaju.Zato sam na post o fotografiji kao fotografiju stavila Filipa, u fejsbuk svetu poznatijegj kao Pepita Jimenez. Osim što fino pleše i lepo miriše Filip se i lepo oblači, voli boje i ume lepo da ih kombinuje. Jao meni, sad će da se i uobrazi Filip je toliko želeo da bude u ovoj objavi, a imao je i podršku okoline, ona će se prepozanati E da, još nešto što spaja Filipa i Fotografiju jeste činjenica da on voli da se slika i da vole da ga slikaju, pa kad izađu slike sa nekog tango vikenda, festivala ili maratona, ako je prisustvovao sigurno će ga biti na polovini slika.Eto dosta sam ga hvalila.O mom fotomanijačenju ipak neću sad, to je za dublju psihološku analizu Da li volite da se slikate pitanje je za sve?Za one
