Intervju sa Miodragom Jakšićem, piscem i izdavačem
U OKTOBRU TRI NOVE KNJIGE
Miodrag Jakšić, pesnik, pisac, novinar, slikar, izdavač, muzičar, ukratko rečeno – svestran umetnik. Objavio je preko 20 svojih knjiga, a pored toga je i vlasnik izdavačke kuće ARTE, koja je osnovana pre 18 godina. Arte grupa okuplja umetnike iz Srbije i regiona, a do sada je objavila oko 270 knjiga. Pored toga on je osnivač nekoliko književnih manifestacija i likovnih kolonija i stalno stvara nešto novo. Ovom prilikom sa njim sam razgovarala kako o standardnim manifestacijama, tako i o nekim novim projektima.
Šta trenutno pišete?
Trenutno svaki dan, na svome Fejsbuk profilu, objavljujem po tri rečenice svog budućeg proznog dela, nasumično bez ikakvog reda. Radnja se dešava u Beogradu i Parizu, malo više u Parizu i biće zapravo razgovor muškarca i žene, Srbina i Francuskinje, a s druge strane, čini mi se, to je i razgovor dva grada, kroz koji se vide sličnosti i razlike, dve metropole i dva naroda. Posle Beograda, Pariz mi je omiljeni evropski grad, a tu je negde blizu i Sankt Peterburg… Odavno nosim u sebi tu priču, još od kada sam upoznao jednu divnu francusku slikarku, čija me je priča inspirisala, pre 20 godina.
“Do izlaska novog romana plan je
da objavljujem po tri rečenice svaki dan”
Često idem u Pariz i svaki put kad odem podsetim se njene priče. Na žalost više je nikad posle toga nisam video, ali njena priča me je potresla i na mene ostavila snažan utisak. Davno sam napisao o tome i pesmu, koja će sad dobiti širi kontekst. Ima dosta filozofije i razgovora o umetnosti, o nadgradnji čoveka i njegove ličnosti u svakodnevnom svetu i potrebe da se živi van opšte postavljenih uslova, koji se pre svega odnose na globalizaciju i uniformno mišljenje, sa oslanjanjem na suštinske tradicionlane i stečene umetničke vrednosti. Ova priča bi trebalo da bude intimna soba i malo sklonište od svega paklenog, što savremeno društvo čini danas. Plan je da 365 dana svaki dan objavljujem tri rečenice, a roman je u planu da izađe tek krajem sledeće godine.
Za oktobar spremate predstavljanje tri nove knjige. Šta je tačno u pitanju?
Novi susret sa poezijom je u pitanju. Spremam dve poetske knjige, ali i jednu koja je skup dramskih prikaza koje sam radio za razne događaje u prethodnih desetak godina, a koji su se izvodili na raznim manifestacijama i sa različitim povodima. Tu će biti i jedan meni drag dramski prikaz o Danilu Kišu – “Mogući intervju s Kišom”, koji je urađen u formi razgovora novinara sa Kišom. Tu predstavu smo igrali na otvaranju festivala Srpske kulture u Istri, a potom i u Teatru levo u Beogradu. Ja sam igrao Kiša i to mi je bilo zanimljivo iskustvo. To je bio omaž Kišu i njegovom romanu “Grobnica za Borisa Davidoviča”, a pored mene su igrali i Gordana Vlajić i Vladimir Blagojević, a zanimljivo je da niko od nas nije glumac, sve troje smo pisci. Između ostalog biće tu i još neki igrokazi koji na sceni traju 20-30 minuta. Tu su tekstovi o Svetom Savi, Isidori Sekulić, Đuri Jakšiću… Zanimljivo mi je da to objavim jer mislim da nije loše da ostanu u knjizi ti zapisi, koji će moći da posluže i u školama, da se ti igrokazi za određene jubileje i druge povode postavljaju na sceni.
“Imam Beograd - nova pesma
po kojoj će se zvati i cela zbirka”
“Imam Beograd” je zbirka koja će se zvati po mojoj novoj pesmi koju sam nedavno napisao i za koju smo ovih dana snimali poetski spot. Vraćam se ponovo poetskim video prikazima. Prošlo je više od deset godina od poslednjeg. Mislim da je to dobro za promociju poezije, jer je to medij kroz koji poezija živi na jedan novi način. U spotu se pored mene i Beograda, koji je glavni lik, pojavljuju i tri moje drugarice slikarke Sofija Ječina, Anđela Đermanović i Tanja Đokić. Ovaj spot će najaviti tu novu knjigu. Druga knjiga je zbirka lirske poezije i zvaće se “Usne tvoje”. Pozvali su me da u oktobru promomovišem te knjige u Kući Đure Jakšića u Beogradu, na dvadesetogodišnjicu moje prve promocije u tom prostoru. Moguće da će tim povodom biti organizovana i izložba mojih slika. Inače slikam kad imam vremena između ostalih obaveza, kao i kada idem na likovne kolonije na kojima sam gost.
Novi spot pogledajte ovde.
Fotografije: Tanja Đokić
Prošle godine ste objavili knjigu “Drži se sunca” koja je dvojezična. Šta vam je ona donela?
Imao sam sreću da je promovišem u Srbiji i u svetu. Kad se knjiga pojavila osmislio sam poetski karavan zajedno sa kolegom Dmitrijem Buragom iz Kijeva. U septembru mesecu smo obišli 35 gradova Evrope u 19 država i nastupali smo sa kolegama iz sveta. Posle sam išao i u Ameriku gde sam takođe predstavljao knjigu, imao sam tamo 5-6 promocija. Knjiga je na engleskom i srpskom jeziku i lepo komunicira sa čitaocima.
Od poruke ove knjige nastao je i istoimeni poetsko-muzički kabare, koji sam radio zajedno sa Vojislavom Mehandžićem, koji svira gitaru, a kroz njega prepričavamo anegdote o velikim piscima, u slavu Sunca, dakako. U planu je da taj kabare izvedemo i na ovogodišnjem PRO POET festivalu u Inđiji.
Organizator ste različitih književnih festivala. Prvi na redu je međunarodni vestival Inđija PRO POET. Šta će biti novo ove godine?
Ove godine je osmi po redu, Međunarodni književni festival Inđija PRO POET. Otvaranje će biti 30. maja. Dobitnik Gran pri nagrade festival za ovu godinu je pisac Vladimir Pištalo. Kao i svaki festival i ovaj ima ulogu povezivanja pisaca, jezika, književnosti. Ove godine će biti i predstavljanje nekoliko važnih knjiga koje su rezultat upravo takvih saradnji koje su nastale kao rezultat dobre energije i komunikacije na samom festivalu.
“Četiri nove knjige na festivalu - 1 knjiga i za decu”
Natalija Dimitrova iz Burgasa u Bugarskoj, uradila je prevode pesama na bugarski jezik, pesnika koje je upoznala na festivalu. To bi trebalo da bude zanimljiva knjiga na bugarskom jeziku.
Biće predstavljena i jedna knjiga koju sam uredio. U pitanju je knjiga Ileša Fehera, sjajnog prevodioca i književnog aktiviste, Mađara iz Subotice, koji je preveo 111 mađarskih pesnika na srpski i 111 srpskih pesnika na mađarski jezik. Predstavićemo i izdanje koja treba da se pojavi do festivala, kao zajednička knjiga koju pišem sa Dimitrijem Buragom, a koja će biti neka vrsta dnevničkih zapisa i posvećena je našem Poetskom karavanu i svemu onome što smo putujući kroz Evropu doživeli. Biće dvojezična, na srpskom i ruskom, sa fotografijama i radovima kolega koji su se pridružili na tom putovanju.
Još jedno novo izdanje koje će se, uz Zbornik festivala, pojaviti na ovogodišnjem festivalu je i knjiga pesama za decu. Svake godine jedan dan festivala odvajamo za obilazak škola u Inđiji, a ove godine ćemo to učiniti sa novom knjigom u kojoj će biti objavljeno 35 srpskih pesnika za decu, ali takođe i tridesetak pesama dece pesnika iz Inđije i ta knjiga će se poklanjati u tim školama.
Koje još programe redovno organizujete?
Tradicionalana književna manifestacija u Vrnjačkoj banji održava se 16. maja na dan Desankine smrti i posvećena je ovoj našoj poetskoj kraljici. To je vrsta omaža Desanki Maksimović koja je volela da boravi u Vrnjačkoj Banji. Održava se na Mostu ljubavi, gde se okupljaju muzičari i pisci.
U Vukovaru radimo manifestaciju Pesnici roda moga, za srpsku decu iz Hrvatske. Organizuje se konkurs, na kome deca pišu na određene teme. Pored dodela nagrada najuspešnijim stvaraocima, održimo i program sa zanimljivim gostima.
“Krčedinska likovna kolonija ove godine u avgustu”
Tradicionalnu Krčedinsku likovnu koloniju organizujemo u julu, ali ove godine će biti u avgustu, umesto u julu mesecu, zbog Evropskog prvenstva u fudbalu i Olimpijskih igara. Želim da cela energija bude tih pet dana usmerena na druženje i umetnički rad, a ne praćenje sportskih rezultata. Druga kolonija je u Temišvaru, pa će ove godine to biti povezano deset dana. Tako da stranci koji dolaze mogu da obiđu dve zemlje.
Festival srpske kulture u Istri, tradicionalno se održava u aprilu u Puli, ali ove godine zbog izbora u Hrvatskoj pomerili smo za jesen, a i renovinra se i Srpski kulturni centar, pa će ove godine program biti u novosređenom prostoru čime će ovaj festival dobiti osveženu dimenziju. Ove godine je festival posvećen Đuri Jakšiću, jer svake godine dajemo značaj nekom srpskom velikanu ili velikanki. Biće pozorišnih predstava, koncerata, književnih večeri… Otvaranje će biti sa izložbom desetak naših stvaralaca koji su uradili slike inspirisani stvaralaštvom Đure Jakšića.
Imate ponudu PGP-a da se uradi reizdanje muzičkog diska vaših pesama za decu, za koje ste vi pisali tekstove. Da li će na novom CD-u biti i neka nova pesma?
Taj muzički CD je izašao još 2009. godine. Pesme je pevalo deset naših pevača, a za nekoliko pesama sam i sam napisao i muziku, dok je za pet pesama muziku uradila Dragana Jovanović, profesorka na muzičkoj akademiji. Ona je napisala i muziku za pesamu “Neka neko pokuša, neka neko proba” koja je dosta izvođena i pobedila je jedne godine na “Čarolija” festivalu za decu. Ovu pesmu peva Ivana Peters. Muziku za jednu pesmu je napisala i moja nedavno preminula drugarica Slađana Milošević. Taj tiraž je prodat i sad bi trebalo da bude reizdanje. Pesme pevaju Bora Đorđević, Sergej Ćetković, Goca Tržan, Željko Samardžić…
U međuverenu je snimljena i moja novija pesma “Osmeh”, koju je otpevao Željko Vasić, a jednu pesmu je otpevao i Dejan Petković, tako da bi te dve pesme trebalo da budu bonus, kako se to kolokvijalno kaže. Aranžmane su radili Vladimir Grajić i Saša Milošević Mare. Tekstove sam pisao za moju decu koja su tada bila mala, kao i za njihovu generaciju, a sada mi je želja da i ova nova deca imaju priliku da ih slušaju.
Osim što ste umetnik Vi ste i novinar. Radili ste različite radio i TV emisije. Šta trenutno radite kao novinar?
Dugo sam radio na Radio Beogradu 2 emisiju “Beskrajni plavi krug” o našim ljudima u inostranstvu. I dan danas se puštaju neke reprize tih emisija. Trenutno na TV kanalu Studio B radim emisiju “Srbi širom sveta”, to je kolažna emisija o našim ljudima van Srbije, sa prilozima iz sveta, kao i gostovanjem ljudi u emisiji. Takođe radim i emisiju “Znanja srpskog rasejanja”, takođe o našim ljudima u svetu, na televiziji Koreni.
“Novi magazin - ARTE magazin”
Početkom godine sam pokrenuo i online Arte magazin, u kome predstavljamo umetnike, naše i strane. Magazin je šarolik, ima dosta reportaža sa izložbi, intervjua, kritika, slikarstva, književnosti, sklpture, uličnog stvaralaštva, muzike, pozorišta, arhitekture… Novi broj Arte magazina biće objavljen 6. maja.
Pored svega što radite, snimate i dokumentarne filmove. Snimali ste video materijal tokom poetskog karavana, a prošle godine ste išli i u Sijetl. Šta ste tamo snimali?
Išao sam u mesto gde je živeo i radio Kurt Kobejn, vođa grupe Nirvana, koja je ostavila veliki trag na globalnu muzičku rok scenu. Naziv filma je “Kurt i Sijetl – danas”, odnosno kako to izgleda sada 20 godina nakon njegovog odlaska. Nadam se da će to biti izmontirano ove godine.
Kakvi su Vam budući planovi?
Pozvan sam još prošle godine na festival u Indiju, ali nisam mogao da idem zbog putovanja u Ameriku, pozvan sam i ove godine, pa se nadam da ću moći da odem tamo. Takođe sam radio priču o sustretu dva prijatelja, nakon mnogo godina – Srbina i Muslimana, kao dijalog bez opisa. Ona govori o tome kako se posle toliko godina, u kojima se svašta izdešavalo na ovim našim prostorima, dva prijatelja ophode jedan prema drugome, reprezentujući, uslovno rečeno, u tim svojim razgovorima, dva naroda, dve države, dve vere… Shvatio sam radeći na tom tekstu, da je to dobar materijal za duo dramu, pa se nadam da će se i to u nekom trenutku realizovati.
Šta je za Vas umetnost?
Najvažniji segment čovekovog života, kojim na vidljiv način, ostvaruje sve one svoje unutrašnje porive koje ga iznutra potstiču na kretivnost i stvaranje lepog. Bez predrasude da se remeti već postojeći raspored na umetničkoj scenu, pripadam onim ljudima koji misle, da je iznošnje svog umetničkog saznanja, kao dela, nephodno u ponudi, kojom se stvara dodatna umentička vrednost kao poklon svetu. Čovek ima tu obavezu, od Boga datu.