Mariola Pantelić

život

Iskreni izraz je najvažniji u umetnosti

intervju, izložba, keramika, umetnost, život /

Intervju sa Katarinom Popović, vizuelnom umetnicom ISKRENI IZRAZ JE NAJVAŽNIJI U UMETNOSTI U martu je otvorena nova sezona izložbi u galeriji Stara kapetanija u Zemunu koja je počela sa izložbom „Iz sivila“ umetnice Katarine Popović. Upoznale smo se na otvaranju izložbe i odmah nakon toga sam poželela da uradim intervju sa njom i saznam šta se krije iza svih onih porcelanskih figura koje su bile okačene na zidovima, ali i raspoređene na podu galerije. Na prvi pogled to su samo obične konzerve i figurice, ali kad čujete priču koja se krije iza njih odmah vam je jasan i naziv izložbe „Iz sivila“. Shvatate da pred sobom vidite kako su ruševine i rugla savremenog sveta, pretvorena u umetnička dela i pomislite kako nije baš sve propalo i kako ima nade za ovu zemlju i ovu planetu, jer ova izložba nije samo nešto lepo što je nastalo iz ružnog već i opomena da stanemo i zapitamo se šta ostavljamo ovom svetu. O čemu smo pričale osim o izložbi čitajte u nastavku i saznajte kako je došlo i do toga da jednom prilikom izlaže i palačinke! Šta je za tebe umetnost? Umetnost je način života, način razmišljanja, iskreni izraz. Ako nešto nije iskreno ne može biti umetnost jer se to oseti u bilo kom umetničkom mediju. Tuđu umetnost volim i cenim više nego svoju, kao i svi umetnici. Kako si počela da se baviš keramikom? Keramikom sam počela da se bavim dok sam bila na master studijama. Sa društvom sam imala atelje u Jugošpedu, to je bilo nakon što se BIGZ iselio. Ja sam se tada uglavnom bavila slikanjem i crtanjem. Jednog dana je komšija pozvonio kod nas i tražio nekoga ko se bavi keramikom i bio mu je potreban neko da tu radi ili bar da drži radionice. Ja sam im se dopala i želeli su da održim neku radionicu, pristala sam ali i rekla da nađu nekoga ko je stvarno keramičar jer sam jako malo to radila i delovalo mi je komplikovano i teško jer ne može da se završi za par dana već je to čitav proces, mnogo je sporo i odgovorno. To se završilo tako što sam na kraju to radila po ceo dan. Tada sam shvatila da treba da se prebacim kod njih, i dobre tri godine sam radila samo to. Završila si srednju dizajnersku školu a nakon toga Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, smer za konzervaciju i restauraciju. Kako je izgledalo tvoje školovanje? Završila sam prvo školu za dizajn koja je zaista fenomenalna škola i odlična baza za dalje studiranje. Imala sam zaista dobre profesore koji su me dobro usmeravali, pa sam tako nastavila studiranje na Fakultetu primenjenih umetnosti, na odseku za konzervaciju i restauraciju. Nikad nisam verovala da ću se time baviti i mislila sam da mi je to samo ulazna karta za egzotične terene i neke lokacije koje nisu svima dostupne, a težila sam da sebe razvijam kao likovnog umetnika. U trećoj godini sam zaključila da mi je pametnije da nađem način kako da se prebacim u neko malo bolje okruženje gde mogu da imam bolju podršku. To sam uspela da nađem kroz stipendiju CEPUS koju sam dobila i otišla na razmenu u Poljsku, u Krakov, na Akademiju likovnih umetnosti Jan Matejko. Imala sam sreće što sam tu živela sa drugaricom sa kojom sam i pre delila atelje u BIGZU. Postale smo dve radoholičarke, posle fakulteta bismo crtale i slikale, ono što sam ja radila prešlo bi malo na nju, a ono što je ona radila prešlo bi malo na mene, pa je to bila jedna sjajna razmena tehnika. Na primer ja nisam nikad crtala pastelom već sam dosta radila markerom i ugljenom, ali onda sam počela i pastelom. Ona je imala više iskustva od mene u grafici i to me je nateralo da je baš zavolim. Poljska je baš dobra po pitanju umetničke grafike. Jedan dan nedeljno sam tamo na fakultetu samo radila grafike. Nisam samo crtala na fakultetu već i popodne kod kuće. Na kraju semestra sam donela gomilu blokova sa radovima i profesori su bili iznenađeni jer obično studenti na razmeni dođu da se zezaju i na kraju imaju svega nekoliko crteža. Kasnije su mi ti profesori pisali i neke preporuke za dalji rad. Bilo je to jedno sjajno iskustvo. Restauracija i transfer zidnih slika U Poljskoj si završila i master studije. Kakve su prednosti studiranja u inostranstvu? Htela sam da mi master tema bude vezana za konzervaciju i restauraciju zidnih slika. Poljska ima jaku katedru za transfer zidnih slika. Imaju poseban atelje za transfer zidnih slika sa jedne na drugu lokaciju ili u muzej. Oni su imali dosta građevina gde je to bilo neophodno, pa nije ni čudo da su razvili taj smer i na akademiji. Mnogo mi je značilo to što su predavanja odlično koncipirana i odlični su uslovi za rad, bolji je pristup studentima, jer se tamo vidi da si došao da stvarno naučiš, a ne da te neko osuđuje. Pored svega toga važno je bilo i što smo imali posete različitim lokacijama, pa sam i obišla dosta Poljske, videla neke projekte konzervacije i restauracije, što ovde nisam nikad radila u sklopu fakulteta. Kod nas mi se mnogo dopada tradicionalni pristup, posebno što predmeti crtanja i slikanja traju po dva tri sata skoro svakog dana, pa je to dobro za treniranje u tom tradicionalnom smislu. Trenutno živiš i radiš u Zagrebu. Čime se baviš tamo i kakvi su ti utisci? Trenutno se u Zagrebu bavim konzervacijom i restauracijom, to radim pre podne, a popodne radim u svom ateljeu za keramiku gde stvaram za sebe. Takođe pomažem i drugim umetnicima da realizuju neke svoje projekte.  U zagrebu uma dosta dobrih keramičara i ateljea i to mi se baš dopada. U planu mi je i jedna grupna izložba uskoro. U galeriji Stara kapetanija u Zemunu Nedavno je završena tvoja samostalna izložba „Iz sivila“ koja je bila postavljena u galeriji Stara kapetanija u Zemunu. Kako je nastala izložba? Nastala je iz napuštenih zgrada poput BIGZA i Jugošpeda, jer je za mene

Iskreni izraz je najvažniji u umetnosti Read More »

Nesvakidašnji ram za savremenog čoveka

fotografije, školjke, umetnost, zemun, život /

FOTO PRIČA Priča o jednom ramu Nesvakidašnji ram za savremenog čoveka Sledi priča o jednom nesvakidašnjem ramu za fotografije, jednom čoveku, njegovoj bratanici i želji da ga zauvek sačuva u tom ramu. Priče ne bi bilo da ram nije bio oštećen i da Mileva, Blagojeva bratanica, nije pronašla Aleksandru da joj taj ram popravi, a Aleksandra mene da joj taj popravljeni ram fotografišem Aleksandra Nikolić sa restauriranim ramom Mileva je žena koja je mnogo volela svog strica, ne samo što je bio rođeni brat njenog oca, već i jer je bio čovek ispred svog vremena. Kaže da je za vreme svog života mnogo dao drugima i uvek imao vremena, energije i snage da se posveti tuđem problemu. Blagoje je inače rođen na Blagovesti, pa je tako i dobio ime, i nije sigurno slučajno što je bio tako blag i dobar prema drugima. “Mislim da je mnogo dao drugima za svoga života. On je dokaz da ljubav postoji u čoveku nezavisno od njegovog DNK i biološkog potomstva”, kaže Mileva i dodaje da je imao savremen duh i bio ispred svog vremena. Rođen je 1931. godine i imao je mobilni telefon iako mu nije bio nužan, ali je znao je to nešto što je korisno. “Stalno se uključivao u život, nikad nije bio van životnih tokova. Sad kad je on na nebu u višim sferama, sasvim je logično da se priča o njemu pojavi na internetu, jer da je živ on bi sigurno bio na Instagramu” zaključuje Mileva. Ram pre popravke Aleksandra mi je prenela ovu priču i ono što mi je zanimljivo je to koliko ljudi vole svoje bližnje i do te mere da žele najlepše uspomene da sačuvaju na neobičan način. Kad čujete reči “Ram za sliku” prvo što pomislite je običan pravougaoni drveni, plastični ili metalni ram, zar ne? Ali da li ikad pomislite na ram u obliku srca, napravljen od školjki. Sigurno ne. Kada pomislite na ram od školjki, i to tek kad ga neko pomene, sigurno vam se u glavi prvo stvori slika prodavnice negde kraj mora, namenjenoj turistima, gde se prodaju stvari koje se masovno prave za tu namenu, da privuku turiste. Sigurno vam ne padne na pamet ručno pravljeni ram od najlepših školjki i kamenčica. Blagoje u popravljenom ramu E baš u jedan takav ram Mileva je smestila fotografiju svog voljenog strica Blagoja. Koliko je sećanje služi taj ram je u njenoj porodici baš dugo, ali se sa protokom vremena oštetio i ona je pronašla Aleksandru Nikolić koja se inače bavi pravljenjem ramova i predmeta od školjki iz Dunava. I ništa nije slučajno. I svi smo povezani. Mileva je dugo tražila ko bi mogao da joj popravi ram. Nekoliko antikvarnica nije moglo, a onda je krenula da obilazi galerije. Slučajno je svratila u galeriju u Knez Mihajlovoj ulici u kojoj je u toku bila izložba slika Ane Marković i ona je bila baš tada tu. U razgovoru Ana je Milevi preporučila Aleksandru jer se poznaju iz školskih dana, i Ana je znala da se Aleksandra bavi baš školjkama.  Anu i Aleksandru i ja poznajem još od osnovne škole i drago mi je da sam doprinela da se proširi priča o svim ovim ljudima koji sve što rade, rade ili su radili iz ljubavi. Sa Aleksandrom sam svojevremeno pričala o njenom radu i dunavskim školjkama i taj intervju možete pogledati ovde.

Nesvakidašnji ram za savremenog čoveka Read More »

Obeležen dan bipolarnog poremećaja

život /

Trideseti mart proglašen je za dan osoba sa bipolarnim poremećajem. Ova mentalna bolest pogađa jedan posto stanovništva, što znači da se u Srbiji oko 80 hiljada ljudi bori sa izazovima i teškoćama koje ona donosi. To znači da jedna od sto osoba koje poznajemo možda ima ili još ne zna da ima ovu bolest. Koliko smo zapravo svesni šta ova bolest sa sobom nosi i kako možemo da pomognemo nekome ko je ima, pitanje je kojim bi trebalo država da se pozabavi. Na žalost, malo se o njoj priča i da nije ljudi poput Melinde Đorđević, koja je takođe obolela od ove bolesti, a koja je juče organizovala događaj baš sa ciljem da se podigne svest o svemu što ova bolest nosi, možda se ni ja ne bih malo više edukovala. Melinda ima i svoj jutjub kanal na kome govori o ovom mentalnom poremećaju, a juče je okupila i tim stručnjaka koji je govorio o svemu što ova bolest podrazumeva. U kafiću Zvuci srca u Čuburskoj ulici u Beogradu, u kome kao zaposleni radi osobe sa posebnim potrebama, upriličen je događaj na kome su pored Melinde govorili dr. spec. psih. Mirjana Stojković-Ivković, Miloš Vuković, strukovni radni terapeut iz centra za mentalno zdravlje Kovin i Ana Marija Ćurčić iz inicijative “Za tebe važno je” “Bipolarni-afektivni poremećaj je mentalni poremećaj koji menja raspoloženje, energiju, a samim tim i sposobnost funkcionalnosti pacijenta. Ove osobe vrlo često menjaju raspoloženja što ide od jednog maničnog, veselog raspoloženja do depresivnog raspoloženja i te faze mogu različito da traju. Kod nekoga se raspoloženje može promeniti tokom jednog dana, a kod nekih osoba može to biti jednom ili dva puta u životu. Nema pravila koliko će trajati epizoda maničnosti ili depresivnosti. Te stvari ne zavise samo od pacijenta već i od okolnosti, od karakteristika ličnosti od načina kako se ponašamo, jer donekle pacijenti mogu da upravljaju svojim epizodama” – rekla je dr. spec. psih. Mirjana Stojković- Ivković. Ona je naglasila koliko je važno da ne samo pacijenti, već i njihovi najbliži, ali i celokupno društvo bude upućeno u to šta je ovaj poremećaj i da se upoznaju sa načinima kako se leči, kao i da se poboljša funkcionalnost ovih osoba i u porodici i na poslu i u društvu. Pored toga ona je naglasila da se jedan procenat celokupnog stanovništva bori sa ovim poremećajem, a da se najčešće nasleđuje genetski. Osobe mogu prve simptome dobiti u adolescenciji ili u odraslom dobu. Promene raspoloženja nailaze u epizodama i svaka od njih je različita, ali između tih ekstremnih raspoloženja pacijenti imaju i normalan period kada izgleda kao da im nije ništa, i mogu voditi normalan život. Važna edukacija o mentalnim poremećajima, ali i grupa za podršku Dr. Mirjana je naglasila da ukoliko je pacijent redovan sa terapjom, radom sa psihijatrom i psihoterapeutom, epizode mnogo kraće traju i nisu toliko intenzivne i mnogo ređe se dešavaju. Bipolarni-afektivni poremećaj utiče na koncentraciju i pažnju, ali intelekt nikad ne pada, tako da oboleli mogu da uče, da rade posao i sve ostalo kad su van ovih epizoda. S druge strane u depresivnoj fazi je neophodno bolovanje. “Grupa je bitna za podršku i ohrabrenje, jer je lakše kad znamo da i neko drugi prolazi kroz isto. Bitna je i edukacija. Ne samo pacijenta, već i čitave njegove porodice. Antipsihotici, antidepresivi i drugi lekovi se obično prepisuju, ali kod nekih pacijenata neki lekovi deluju neprijatno, pa je važno da pacijent prepozna neželjena dejstva i da to podeli sa lekarom kako bi se regulisali lekovi. Ne deluje svaki lek na pacijente isto iako boluju od iste bolesti. Važno je znati i da 30 posto leči lek, 30 posto lekar, a 30 posto je na odgovornosti pacijenta” zaključila je Stojković-Ivković. Određivanje manjih ciljeva i plan aktivnosti – suština radne terapije O važnosti radne terapije govorio je Miloš Vuković, strukovni radni terapeut. On je naglasio da radna terapija kao takva postoji još od srednjeg veka i predstavlja skup mera i postupaka kroz koje se pomaže pacijentu. Akcenat je na aktivnosti i upošljavanju osobe. “Postoji i okupaciona terapija koja podrazumeva i rekreaciju i svaku drugu fizičku aktivnost. Proces izgleda tako što se prvo radi analiza oštećenih funkcija, određuje se koji je cilj terapije i sve je individualno. Potom se postavljaju određeni konkretni manji ciljevi, a onda se pravi plan aktivnosti. To je suština rehabilitacionog procesa. Poslednja faza je evaluacija, a potom slede novi ciljevi i potrebe” objasnio je Vuković. On je naglasio da je bezbroj efekata radne terapije i da ona podstiče volju, poboljšava raspoloženje, podstiče koncentraciju… Osim stručnjaka skupu se obratila i Ana Marija Ćurčić, osnivačica inicijative “Za tebe važno je” koja se zalaže za zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja kroz edukativne sadržaje – znanjem protiv stigme i predrasuda. Ona je govorila o tome koliko su potrebni prostori beznedne zone u kojima će se otvoreno govoriti o izazovima sa kojima se suočavamo, gde nisu samo uključene bolesti, već i sve druge poteškoće koje nas zadese u životu. Velika važnost edukacije i načina izveštavanja medija Ćurčić je rekla da je važno da se međusobno razgovara i da se stvaraju te zone poverenja, kao i da je veoma važna edukacija. Naglasila je i važnost medija i načina izveštavanja o osobama koje se bore sa mentalnim problemima, a koje treba da bude izneseno na ispravan način, a ne senzacionalistički. Inicijativa “Za tebe važno je” se bavi i pružanjem usluga u zajednici i da bi takva inicijativa trebalo da postoji u okviru svake opštine, da to bude mesto gde će se razgovarati sa stručnjacima.   Čuli su se i glasovi prisutnih Na kraju su se javljali i ljudi iz publike koji ili poznaju nekoga sa ovim poremećajem ili ga i sami imaju i postavljali pitanja i predstavili niz problema sa kojima se i sami suočavaju. Jedan je rekao da nema adekvatnu podršku porodice, ali i da u njegovom gradu nema ni adekvatnu zdravstvenu potporu. Jedna mlada devojka je rekla da je tek otpočela ljubavnu vezu, ali da ima problem što ne zna kako svom momku da saopšti od koje bolesti boluje.

Obeležen dan bipolarnog poremećaja Read More »

Treći deo azbuke (od S do Š)

hor, umetnost, život /

S kao Seviljska lepezaOvo je moja omiljena knjiga iz detinjstva. Kad sam bila u osnovnoj školi mislim da sam je bar pet puta uzimala iz školske biblioteke i vraćala. Knjiga je isto ovako izgledala, to je valjda bilo jedino njeno izdanje. Mama kaže da je tako izgledala i nekada kada je ona čitala kad je bila u osnovnoj.Pre nekoliko godina sam je našla na limundu i kupila. Oduševila sam se kako je lepo očuvana. Pre toga sam iz zemunske biblioteke sa dečijeg odeljenja iznajmila knjigu, ali njoj su nažalost falile neke stranice, fotokopirala sam je i tako oštećenu jer sam želela da je imam pa makar i bez nekoliko prvih stranica.Zašto toliko volim ovu knjigu?Osim što se dešava u Španiji zemlji koja me je uvek privlačila, knjiga opisuje jednu čistu dečiju ljubav jednog dvanaestogodišnjeg (ako dobro pamtim) dečaka, siromaška prema devojčici koja prodaje lepeze u Sevilji ispred katedrale u centru grada kojoj on kroz knjigu pomaže da nađe svoje prave roditelje.Dok idu ka belom gradu na moru – Malagi, usput prolaze kroz gotovo celu Andaluziju i proživljavaju razne avanture. Pablo i Huanita za mene, jedanaestogodišnju devojčicu, bili su oličenje ljubavi i onoga što ona može da predstavlja.Na ovu knjišku ljubav samo se nadogradila ona iz serije Put za Evonli u kojoj su se čisto, dečije, takođe voleli Felisiti King i Gas Pajk na ostrvu Princ Edvard u izmišljenom selu Evonli, u prirodi oivičenoj crvenom zemljom i okeanom n koje gleda i jedan svetionik pred kojim bosonogi Gas svira violinu.S može da bude i Svetionik jer ih od te serije obožavam! T kao Tango …jer šta je drugo toliko obeležilo moj život na T u poslednjih pet, šest godina.Ali neću govoriti ovaj put o tih prvih pet, već o ovoj šestoj, ovoj godini bez Tanga, ovoj posebnoj praznini koji je njegov nedostatak napravio.Tango nedostatak to je sada tema i veoma je to teško opisati i dočarati.Zato sam zamislila da sam na pauzi, i sad sam posmatrač i konzument video i audio tango sadržaja. Od kad je počela pandemija plesala sam svega nekoliko puta i to onda kada maske još nisu bile obavezne na Tango praktikama. To je bilo nekoliko dana pred promociju moje knjige Pod dlanom tvojim, na kojoj sam poslednji put i plesala.Iako škola i dalje organizuje časove i praktike, nekako ne mogu da se zamislim na njima sa maskom, ali znam da bih izdržala masku kada bi bila organizovana neka milonga (za one koji još nisu naučili to je plesno veče Tanga), pa makar i pod maskama, jer milonga je jedan posebam doživljaj, to je mesto gde shvatiš šta je Tango zapravo, iako to učiš na časovima, iako na časovima vežbaš korake, i povezivanje sa partnerom, i kako da bolje čuješ muziku, i svašta još nešto, ipak je milonga nešto posebno (bar meni)!Dok se Tango ne vrati u punoj snazi ostaju mi sećanja kako je bilo, ostale su pesme koje sam napisala inspirisana ovim plesom, ostaju fotografije koje često pogledam i sećanja koja prođu kroz glavu.Sinoć sam baš videla neke slike sa nekig Tango festivala u Rusiji održanog pre nekoliko dana, i bila sam tužna… Zašto kod nas ne mogu da se organizuju makar milonge sa maskama. Da li zato što pola ljudi ne hi htelo da ih nosi? Da li zato što bi maske opet Tangu na neki način ukrale ono nešto?Dok ne dođu milonge, sa ili bez maski, svakako sam posmatrač onoga što se dešava, slušam muziku, gledam videe, pišem o Tangu kad dođe slovo T i čekam bolja vremena Šta vi koji plešete Tango radite sada kada vam nedostaje? Ć kao Ćutanje “Ćutanje je oduvek davalo prave odgovore na nepostavljena pitanja.” Ovo je stih iz jedne moje pesme. Uvek sam se pitala zašto neki ljudi više ćute nego što pričaju. Šta je to u čoveku što ga slomi toliko da smatra da dragim osobama ćutanjem treba da okrene leđa? Nikada nisam umela da ćutim. Svako svoje razočarenje i svako svoje mišljenje izražavala sam na neki način. Nekad kroz viku, nekad kroz pesmu. Ponekad mirno, da samu sebe iznenadim. Ćutala sam nekada, onda kada nisam znala da može i drugačije. Onda kada mi je suviše bitno bilo šta će neko reći. Bilo je i onih muško ženskih ćutanja nakon kojih sam se posebno pitala zašto je tako. Neko je samo rešio da nestane. Nekome je bilo i dalje bitno šta će svet reći. O jednom takvom ćutanju napisala sam istoimenu pesmu koja se završava ovako: “Ćutanje jedino zna celu tajnu, a svi vide da je ono među nama!” A kako stvari stoje kod vas? Da li ste od onih koji ćute ili se čuju na daleko? U kao U bre U bre, šta da pišem na U. Hm, pa U je na ćirilici kao Y, ajde onda na Y. A Y je Yolo book. A Yolo book slavi rođendan! Onda nek im je sa srećom uz ovaj moj kreativni video! F kao FotografijaOd juče mozgam šta da pišem na slovo F. I sad mi sinu, pa ja sam manijak za fotografije, a budući da jedna osoba već danima očekuje da se pojavi pod ovim slovom, ja sam rešila evo sada da ga predstavim, mada ga tangerosi, a posebno tangere već veoma dobro znaju.Zato sam na post o fotografiji kao fotografiju stavila Filipa, u fejsbuk svetu poznatijegj kao Pepita Jimenez. Osim što fino pleše i lepo miriše Filip se i lepo oblači, voli boje i ume lepo da ih kombinuje. Jao meni, sad će da se i uobrazi Filip je toliko želeo da bude u ovoj objavi, a imao je i podršku okoline, ona će se prepozanati E da, još nešto što spaja Filipa i Fotografiju jeste činjenica da on voli da se slika i da vole da ga slikaju, pa kad izađu slike sa nekog tango vikenda, festivala ili maratona, ako je prisustvovao sigurno će ga biti na polovini slika.Eto dosta sam ga hvalila.O mom fotomanijačenju ipak neću sad, to je za dublju psihološku analizu Da li volite da se slikate pitanje je za sve?Za one

Treći deo azbuke (od S do Š) Read More »

Januar, Knjiga, Lulu, Ogledalo… (Od J do R)

knjige, sećanja, život /

J kao Januar J kao Ja, kao Jelka, kao Januar I to je super kombinacija jer prvog Januara na slici pored Jelke Ja vam želim na potpuno drugačiji način nezaboravnu novu 2021. godinu!Tamo negde u nekom gatanju u šolju neko reče J je najlepše slovo ljubavi,ne sećam se baš zašto, ali sad mi se super uklapa da kažem da nam svima pre svega želim puno ljubavi, najviše na svetu! Za zdravlje smo prošle godine shvatili da nam je najpotrebnije!Zato živeli i uživajte sa voljenima ove godine! #30dana30slova  K kao Knjiga K kao Krsmanac, K kao Kotor, k kao Kako da napišem o Kotoru i Krsmancu jedan kratak postO tome se može napisati čitava knjiga Odlučila sam se ipak za knjgu uopšte Danas sam počela novu, onu koja je zapravo nastavak knjige Azbuka mog života, a po kojima se snima serija.Prvi deo je pisan iz ženskog, a ovaj iz muškog ugla, otuda muška azbuka. Jedva čekam da pročitam do kraja i da vidim kako su to upakovali u seriju. Kojom knjigom ste vi započeli 2021. godinu? L kao Lulu Neki ljudi u naš život dođu samo da bi napravili neku promenu. Dođu, ostave trag, odu, a mi posle toga više nismo isti.Tako je nastala Lulu.Zbog jednog slučajnog nadimka koji mi se dopao.Kako volim da od ničega napravim nešto rešila sam da Lulu “iskoristim” za jedan zanimljiv lik u mojoj poeziji.Lulu je sve što jesam i nisam, što želim i ne želim da budem.Lulu je sama sebi suprotna.Lulu je ono što neko želi da ona bude, ali i što ni sama ne zna da želi da bude.Lulu je slučajna, Lulu je sudbina, Lulu je devojka i žena, poslušna i odmetnica.Lulu je Lulu sa svim svojim vrlinama i manama.Koliko smo slične toliko smo i različite.I zato nas nemojte ni poistovećivati.Ali Lulu je super, to budite sigurni, jer u pesmi uvek može da bude šta želi!Lj kao Ljubav Jer ne postoji ništa vaznije (dobro, zdravlje…to smo već odavno zaključili)!Ljubav i to je dovoljno!Neću je dalje opisivati, svi je ionako drugačije shvataju! A ona je jedna, kao i Bog… Svi se nešto trude da ga objasne, da ga definišu, i opet ga svako na svoj način shvata. Tako i ljubav ili veruješ u nju ili ne, ili te ne zanima.Dođe na isto.Neki kažu Bog je ljubav.Ja sam agnostik, pa nemam pojma…Ali u ljubav verujem svim srcem! M kao Mama Samo je jedna majka!Bio je i neki vic na ovu temu. Sa Pericom. Ali nešto mi ne ide pričanje viceva. Uvek se nešto spetljam.Bolje mi ide pisanje pričica, ali kako o mami napisati samo jednu pričicu. Zato se ova pričica nalazi zapravo na slici, pa je sami tumačite ako želite Ne ide mi uvek ni ova prinudna inspiracija na slovo na slovo jer toliko toga može na neko slovo da se napiše. I ona se u moru reči pogubiš… Ali svi (ili bar većina) naučimo prvu istu reč MAMA!N kao Neko Neko može biti svako. Neko je negde i treba mu vreme da stigne. Neko je čovek koji postoji. I svako ga traži. Neko kraće neko duže. Neko ga ne traži pa se Neko samo pojavi negde.I Niko ne zna gde je dok se ne pojavi. Neko se možda već i pojavio, ali se ne vidi dobro. Neko je negde.Neko je nekad Neko, a nekad Niko. Nekad je potreban, a nekad se čini da nije. Neko je veseo i zabavan i zna šta hoće u životu.I taj Neko čeka da se pojavi njegov Neko.  Ni njemu nije baš lako, jer i on traži nekog da mu bude onaj Neko!  Nj kao njiva Malo je reči na nj, ali meni njiva uvek prva padne na pamet. Možda zato što sam davno napisala i jednu pesmu na tu temu, a nikad je nisam objavila. Bila je 2012. Godina. Ne sećam se gde sam putovala ni da li sam išla kolima ili autobusom. Ali pamtim predele Srbije i svoju zapitanost nad sudbinom zemlje koja je nekada mogla sasvim lepo sebe da prehrani, kojoj je privreda radila punom parom. Evo šta sam tada napisala. Možda pesma kao pesma nije najbolje moje ostvarenje, ali i dalje stoji to isto pitanje… NAŠE NJIVE Naše njive, naše su more,Al’ njima retko brodovi plove,I sitne ribe za život se boreDa od njih opet nastanu nove. To žuto klasje što vetar ga nosi,Nažalost, retko, vredan ratar kosi,A zemlja crna polako tone.Zar je takva sudbina zemlje ove?O kao Ogledalo Šta vam govori sopstveni odraz? Koliko se često ogledate? Koliko zapravo vidite svoje dubine?Da, ogledalo super obavlja posao pre izlaska iz kuće, takođe super je fotograf. Ako se malo potrudite možete napraviti i selfi da se ne vidi da je selfi, jer ogledalo je odličan saveznik.Ogledalo je i kritičar. Ugojila si se, ostarila si, to ti loše stoji. Podmuklo progovara ponekad.Ogledalo je i uteha, ma super si, lepa si, smršala si…Nikad se sa njim ne zna. Pre nego što staneš pred njega, ne znaš baš uvek šta da očekuješ, nepredvdivo je. Ili je samo odraz tvojih dubina?I tako nečujno pita i odgovara, tako da ga samo ti čuješ. A kad mu se zagledaš u oči, eh kad se zagledaš, pa u njima vidiš pregršt onih koji su živeli pre tebe i onih koji bi tek mogli da žive i odeš, odlutaš, zamaštaš se, pa se vratiš i to sve samo za trenutak, čitav svet, prošlost, sadašnjost, budućnost vrti se oko tebe, a ti se na kraju samo okreneš i zaboraviš, sve dok se opet ne vratiš pred sopstveni odraz.Onda sve kreće u krug. Zato gledaj dublje i dublje svaki put. Mlađi sigurno nećeš biti, ali sigurno ćeš bolje videti.Šta vama govori sopstveni odraz? P kao Par Pala mi je na pamet ideja da ujedinim ova dva usamljenika i načinim od njih par, pa oni dalje nek vide šta će da rade! Neko i Lulu, pa nek im je sa srećom! Ne postoji idelan par, ne u realnosti, možda samo naizgled. Zato u pesmi, u priči, romanu, na filmu može da bude idealno! Samo tamo! Doduše i tamo retko, jer kad je idealno onda nije ni zanimljivo za čitanje i gledanje, zar ne?  R kao Ruže Ruže su

Januar, Knjiga, Lulu, Ogledalo… (Od J do R) Read More »

Snovi su važni jer su nepresušan izvor potencijala i inspiracije

astrologija, inspiracija, intervju, lutkice, snovi, umetnost, život /

Intervju sa Vanjom Ilić – Taličnom, astrologom, tumačem snova i kreativcem U okviru emisije “Lepši svet sa Mariolom” razgovarala sam sa Vanjom Taličnom Vanja za sebe kaže da je Talična, a Talična je osoba koja ima sreće u životu. Njena sreća se ogleda kroz optimističan i svestran pristup životu. Voli promene i kretanje, stalno učenje i zato ima puno zanimanja: i filolog i astrolog, teacher i kreativac, stvaralac i tumač snova, ali i Copy pisac od skoro. I ko zna šta će još da osmisli. Ručno pravi i igračke koje imaju poruku i ličnost. Ukratko – svestrana radoznala žena. Šta je za tebe umetnost? Za mene je umetnost način življenja. U svakodnevnici možemo biti izuzetno kreativni i učiniti da naš život postane prava kreacija, jer je umetnost na svakom ćoošku. Umetnost je za mene sve čime se bavim, kao što su astrologija i snovi. Snovi su mi posebno kreativni jer nude neverovatna rešenja i inspirativne ideje. Zbog čega si sebe nazvala Talična? Šta je sve to čime se ti baviš? Talična je nastalo od reči talija što znači sreća. Samoj sebi sam dala taj pseudonim jer sam primetila da mi se u životu uglavnom dešavaju neobične stvari, sve se desi u pravom trenutku, ispada kao da uvek imam sreće, a ustvari možda mi baš taj nadimak i privlači stvari, ljude i okolnosti, da zaista i imam sreće. Po struci sam filolog, ali kako vreme prolazi sve više prelazim i na druge stvari koje me sve više zanimaju. Bavim se astrologijom, snovima, učim kako se piše jer želim da budem i copywriter. Kreativna sam i ručno pravim lutkice, radim i sa decom predavajući im online engleski. https://talicna.com/ Kako si počela da se interesujes za astrologiju? Koliko je u tvoje instagram kosmičke priče uključena mašta (kreativa), a koliko ono što čitaš iz planeta? Oduvek me je zanimalo da saznajem o astrologiji, jer sam primetila da malo drugačije razmišljam nego drugi ljudi. Volim da posmatram u slikama i povezujem stvari, što je jako važno za astrologiju. Upisala sam se na Kepler institut gde sam upoznala i sjajne ljude koji slično razmišljaju. Šta znači razmišljati kao astrolog? Biti pomalo čudan, i sklapati simbole u jednu smislenu priču. Ja gledam u te simbole, ali zapravo ulazim u tu sliku i pravim priču koja kada se napiše ima smisla. I to zaista jeste umetnost. S druge strane, ima istine u astrologiji, iako to nije alatka za proricanje. Mnoge stvari se mogu videti, predosetiti, unaprediti. Kada pišem postove na svom profilu to je zapravo moja kreacija. https://www.instagram.com/astrodreams.talicna/ Dosta ljudi se bavi snovima, ali niko nema tu kombinaciju astrologije i snova, kako si došla na tu ideju? Zašto su snovi važni? Snovi su me zainteresovali jer dosta sanjam i išla sam prvo u grupu za tumačenje snova, a onda sam išla i na individualna tumačenja. To je trajalo četiri godine. Shvatila sam da je tumačenje snova isto jezik, u ovom slučaju jezik nesvesnog. Ne razlikuje se mnogo od astrološkog tumačenja. Mnogi psiholozi se neće složiti sa mnom, ali ovo je moj način. Snovi su jedan nepresušan izvor potencijala, i svašta možete da otkrijete iz svojih snova, i kriju veliku energiju koju u svakom trenutku možete da iskoristite. Daju praktična rešenja i vrlo su životni i puni inspiracije. Nadovezuju se na ono što vam se dešava u životu. Natalna karta mi tu služi kao mapa, jer na osnovu toga postavljam prava pitanja, ona mi pomaže da se približim, jer ljudi koji tumače snove moraju mnogo toga da saznaju o osobi, da postavljaju mnoga pitanja, a meni tu natalna karta dosta pomaže jer mi skrati taj ispitivački put. Pored svega, imaš talenat i u rukama. Praviš veoma zanimljive lutkice. Koja se ideja krije iza njih?  Kada sam radila u vrtiću deca su me podstakla da pravim lutkice, a oduvek sam volela sama da se zabavljam i igram. Meni su i snovi uvek govorili da imam taj kreativni dar, a i nasledila sam ga od mame. Lutkice koje pravim imaju ličnost i svaka nosi neku poruku. Napravljene su skroz od pamuka, i sve je ručno pravljeno. Inspiracije su mi često ljudi, a nekad mi samo padne na pamet neki lik. Svako ko kupi lutku dobije neku poruku, a svaka poruka se dogodi spontano. I samo ime brenda “Flox” je došlo spontano. Postoji cvetić koji se zove Spreading Flox, to je kalifornijski cvet, raste po podu i širi se u nedogled. Ima pet latica i specifičan je po obliku zvezde. On ima i svoju namenu u floralnoj terapiji – to je cvetna esencija koja se koristi za otkrivanje naše svrhe, povezivanjem sa ljudima, što je i ideja ovih lutkica, da se povežu ljudi i poruke. https://www.instagram.com/flox.handmadetoys.5/ Šta te inspiriše i o čemu sanjaš? Gde vidiš svoje mesto u ovom svetu? Šta je to što smatraš da radiš, a da time činiš ovaj svet boljim? Kada pomažem ljudima da rastumače svoj san, dobijajući poruke iz svojih snova, ja im pomažem da saznaju šta čuči u njihovom nesvesnom, koje su to energije i snage, pa im na taj način pomažem da žive bolji i kvalitetniji život. Svašta se krije u snovima i to sve treba nekako smiselno sklopiti u jednu celinu. Inspiriše me najviše kada ljudi koriste svoje potencijale, kada se razvijaju i žive sve kvalitetniji život. To je terapeutski rad i ja se radujem zajedno sa njima, i to me sve više i više motiviše da ljudima pomažem na taj način. Lepo je gledati kada ljudi napreduju, gledati kako su zadovoljni, i meni je to zaista inspiracija. Šta bi bila tvoja poruka svetu? Nikada nemojte prestati da se krećete! Kretanje je jedna od najlepših stvari u životu. To nije samo fizičko, već i spiritualno, emotivno, psihičko kretanje. Krećemo se, zemlja se kreće, ceo kosmos se vrti i zašto bismo mi bili drugačiji. Problem nastaje kada ljudi ne žele da se kreću i imaju razne otpore prema promenama.

Snovi su važni jer su nepresušan izvor potencijala i inspiracije Read More »