O meni
Rodila sam se u Beogradu četvrtog oktobarskog dana 1983. godine. Ime sam dobila po svojoj čukunbaki koja je bila jedna od prvih učiteljica u Srbiji. Nakon prilično srećnog detinjstva, koje dugujem svojoj porodici, a koje sam provodila veći deo godine u Beogradu igrajući se sa bratom i rođacima, pišući dečije pesme, igrajući balet, slušajući muziku, a leta u selu Dražinovići pokraj Požege, upisala sam Zemunsku gimnaziju.
Tokom srednjoškolskih dana shvatila sam da me interesuje novinarstvo, ali da isto tako volim i da učim nove jezike. Sticajem okolnosti upisala sam bugarski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, shvativši da se novinarstvom svakako mogu baviti, a da će mi svaki jezik više koji u životu naučim samo koristiti. Dok sam studirala imala sam priliku da prevedem nekoliko pesama sa bugarskog na srpski jezik za knjigu “Bugarska književnost – hrestomatija” koja je izdata na Filološkom fakultetu. Pred kraj studija počela sam da radim kao novinar u dnevnom ekonomskom listu “Privredni pregled” gde sam radila nešto više od pet godina. Samo nekoliko meseci kasnije počela sam da pevam u Akademskom horu “Obilić”, AKUD-a “Branko Krsmanović” iz Beograda, čiji sam član i dan danas, a čiji član je bio i moj pradeda Aleksandar Đurić, još pre Prvog svetskog rata, dok ga dobrovoljno prijavljivanje u narodnu armiju nije odvelo na “put oko sveta”, o kome je nakon rata objavio četiri ratna dnevnika.
Godinu dana kasnije, upisala sam se na Institut Servantes gde sam tri godine učila španski jezik, koji mi je bio prvobitna želja. Svoju prvu zbirku poezije “Srce u zabludi” objavila sam 2012. godine za Književnu omladinu Srbije. Želeći da proširim svoja znanja iz oblasti jezika, književnosti i kulture iste godine sam upisala master studije na Filološkom fakultetu u Beogradu tokom kojih sam se posebno interesovala za prevod poezije i završila sam ih odbranom master rada u kome sam se bavila poređenjem prevoda poezije bugarke Elisavete Bagrjane i naše Desanke Maksimović koje su jedna drugu prevodile. Svoju drugu zbirku poezije “Venac od snova” objavila sam u izdavačkoj kući Arte 2015. godine. Ne želeći da se udaljim od bugarskog jezika, držala sam privatne časove, i bavila se povremenim poslovima prevođenja, što radim i danas kako za naše tako i za strane klijente. Imam i angažman profesora bugarskog jezika na Katedri za jezike pri ministarstvu odbrane u Beogradu. Poslednjih godina se bavim i lekturom i korekturom, a imala sam i priliku da uradim nekoliko recenzija knjiga. Svoju treću zbirku poezije “Pod dlanom tvojim” objavila sam 2020. godine za izdavačku kuću Liberland.
Sva interesovanja koja imam i želja da, kako poezijom, tako i drugim aktivnostima kojima se bavim, ulepšam ovaj svet, ujedinila sam u svoju autorsku emisiju “Lepši svet sa Mariolom” koju sam započela na svom instagram profilu u vidu lajv uključenja, a koja je bila praćena i pisanim intervjuima objavljenim na blogu “Moje reči zvuče drugačije” koji se sada nalazi ovde na sajtu. Od druge sezone emisija ne ide lajv, već je snimam i montiram. Pravljenjem ove emisije vratila sam se u svet novinarstva koji sam mislila da sam zauvek napustila.
Tokom 2021. godine počela sam intenzivno da se zanimam za filmsku režiju i fotografiju, pa sam i neke kurseve završila i na taj način stekla još neke nove hobije, a šta će dalje od njih nastati videćemo.
Rekla bih da me kroz život vodi ono iskonsko u meni, a to su sve one stvari iz detinjstva koje sam zaista volela da radim i shvatila sam da samo ako pratim taj svoj unutrašnji glas neću pogrešiti u svojim izborima.
Intervjui koje sam dala
Univerzitetski odjek
Fashion beauty rush magazin
Fokus vesti
Plezir magazin
