Sofija Ječina, ruska slikarka i spisateljica u Beogradu
Zadatak svakog umetnika je da prenese svoje osećaje
Sofija Ječina je ruska slikarka i spisateljica koja poslednjih sedam godina živi u Beogradu. Sa njom sam razgovarala o tome kako je došla baš ovde, ali i o njenom umetničkom radu. Do sada je izdala dve knjige i imala ukupno 34 samostalne izložbe u 7 zemalja, od toga nekoliko u Srbiji, a trenutno je njena izložba u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i traje do kraja februara.
Kada daje intervjue jedno od najčešće postavljanih pitanja je kako je došla u Beograd. Ona odgovara da je ovde došla slučajno, dok je radila i živela u Nemačkoj. “Jedna srpska slikarka je imala izložbu u Nemačkoj. Pozvala me je da dodjem u goste da vidim kakva je Srbija. Došla sam sa njom i nikad se nisam vratila. Dopala mi se Srbija i rešila sam da ostanem iako nisam tražila mesto da se preselim. Oduvek govorim da mi je Zemun bio prelomna tačka. Ta slikarka je živela u Batajnici i prvo mesto gde sam došla je bio Zemun. Tu sam već 7 godina”, kaže Sofija koja je u Nemačkoj bila jer je dobila slikarsku stipendiju. Slikarstvo je inače završila u rodnoj Rusiji. Počela je da gradi karijeru u zapadnoj Evropi. Radila je kao vizualni umetnik na različitim džez festivalima dok nije došla u Srbiju.
Prvu knjigu “Beograd u plavom” izdala je za 4 SE books izdavačku kuću iz Beograda. Već tri godine je deo tima 4SE i radi kao organizator kulturnih događaja u Kulturnom klunu 4SE marina. “Organizujem izložbe koncerte, književne večeri. Volim da kažem da je ovaj projekat moje čedo”, kaže ruska slikarka. Druga knjiga se zove “Trideset slika Helma”. Sofija objašnjava da je Helm stari vizantijski naziv za Balkan, a da knjiga govori o njenim putovanjima u regionu, jer je dosta izlagala u celoj bivšoj Jugoslaviji.
Knjige piše na ruskom jeziku, ali je imala svoju emisiju na televiziji Balkan trip i nju je vodila na srpskom.Sofija kaže da se sa našim jezikom susrela tek kad je došla u Srbiju. “Nisam ga ranije učila. Volim srpsku muziku i dosta sam slušala radio, to mi je dosta pomoglo u učenju. Malo mi je bilo i problem to što su srpski i ruski slovenski jezici, jer ima i dosta sličnih reči koje ne znače isto”, naglašava Ječina.
Krajem prošle godine je bila tri nedelje u Indiji, Nepalu i Bangladešu. Kao povod za putovanje navodi nekoliko međunarodnih umetničkih književnih festivala, na kojima je osvojila i neke nagrade kao “srpkinja” jer je zastupala Srbiju.
“Već sam četiri, pet puta bila u Aziji. Obožavam ovaj deo naše planete. Ljudi su tamo srećni iako nemaju šta da jedu. Nasmejani su, imaju lepu civilizaciju i kulturu. Ovaj put sam bila u nekom smeštaju gde sam imala priliku da vidim kako izgleda njihov stvarni život. Oni svi u pet ujutru rade jogu. Imaju bogat unutrašnji život koji je dosta izražen. Svašta mi je prevedeno na hindu jezik, na bengalski jezik, sad očekujem i celu knjigu da se objavi na hindu jeziku u Indiji. Dobila sam tamo dosta nagrada, a sad je na redu i knjiga” kaže Sofija Ječina.
Trenutno radi i na još jednoj umetnosti – ovog puta na dokumentarnom filmu o tome kako se pravi svila. Nije još odlučila tačno kako će film izgledati, ali je pripremila dosta materijala.
Kada su u pitanju njene slike, Sofija kaže da je inspirišu najednostavnije stvari. “Nikad nisam mogla da razumem kad neko kaže moraš da ideš tamo i tamo, tebe će to sigurno inspirisati. Mislim da inspiracija dolazi od najjednostavnijih stvari i zadatak svakog umettnika je da prenese svoje osećaje, a to upravo ja i radim. Većinom slikam pejzaže i ljude, ali ljude bez lica, o tome zašto bez lica dajem baš odgovor u knjizi “Beograd u plavom”. Slikam ljude bez lica jer hoću da pokažem atmosferu. Čovek kao čovek nije bitan, a njegova emocija je zapravo ta slika, to što on oseća je atmosfera slike”, kaže ona i naglašava da ne zna šta bi radila bez umetnosti. “Oduvek sam želela da budem umetnik, da putujem, puno istražujem, svašta vidim… Svaki dan je za mene umetnost. Ponekad pravim svesnu pauzu od umetnosti, jer mi treba da ne radim ništa da se malo restartujem” dodaje Sofija i objašnjava da su njene slike i knjige povezane. I jedne i druge naravno govore o njenim osećajima. “Nekad nemam reči da nešto izrazim i onda slikam. Ponekad kad nemam boje, onda pišem”, kaže ova svestrana umetnica.
Osim što je umetnica, Sofija je i ljubitelj životinja. “Jedno vreme sam se bavila udomljavanjem mačaka i u tom periodu sam pomogla da se udomi preko sto mačaka. Imam kod kuće jednu mačku koja ima lošu narav i niko je nije želeo, vraćali su je više puta. Na kraju sam je ja uzela na dan dva, i evo sad je kod mene već duže. Zove se Una, jer je prva, jedinstvena i sve joj je dozvoljeno”, kroz smeh priča Sofija.
“Od kada sam u Srbiji, ostvarila sam sve što sam sanjala, pa i mnogo više. Pomislila sam jedan dan kako bi bilo divno gledati Dunav svaki dan i to se i desilo. Imam mogućnost da se uvek vratim u Nemačku, a moje kolege odatle se čude kako svi iz bivše Jugoslavije dolaze kod njih, da ostvare svoje snove, a ja sam to napustila i živim u Srbiji” zaključije Sofija Ječina.
Sofiju možete zapratiti na instagramu
Kratka biografija
Rođena je 1990. godine u naselju Gorjačije Ključi na Iturupu, najvećem ostrvu Kurilskog arhipelaga, SSSR. Godine 2010. je postala članica omladinskog udruženja Saveza umetnika Rusije. Njena prva samostalna izložba bila je 2010. godine u Kursku, Rusija. Godine 2012. Sofija je postala članica Udruženja umetnika Rusije, kao i članica i Međunarodne asocijacije umetnika Uneska. Te iste godine je završila studije na Kurskom državnom univerzitetu sa zvanjem magistra umetnosti.
Godine 2014. Sofija je dobila stipendiju za grad Špejer (Nemačka) i na taj način započela svoju karijeru u Zapadnoj Evropi. Od tada je imala još nekoliko samostalnih i grupnih izložbi u Evropi i Rusiji.
Od 2016. godine je članica Međunarodnog udruženja novinara, autorka je knjige o Srbiji „Beograd u Plavom“ (Izdavačka kuća 4SE iz Beograda) u kojoj je Sofija objavila oko 70 svojih kratkih priča o Srbima i svojim doživljajima u novoj domovini. U 2023 izašla je druga knjiga “30 slika Helma” (4SE).
Učestvovala je u književnim festivalima i međunarodnim književnim događajima. Od 2023.godine Sofija je počasni član pisaca Bangladeša.
O Sofijinom životu je snimljen dokumentarni film „U potrazi za mestom“ (reditelj Miroslav Bata Petrović, Fiks Fokus
