Moje prvo umetničko predstavljanje održano je devetog decembra ove godine u kulturnom klubu 4SE marina, koji se nalazi na splavu na Zemunskom keju, preko puta Palate Srbija. Ono o čemu želim ovom prilikom da pišem, jeste kako je do toga došlo.
Priča počinje u septembru kada sam dobila poziv od jednog od svojih izdavača Miodraga Miće Jakšića da učestvujem, čitanjem svoje poezije, u završnici poetskog karavana koji su on i Dimitri Burago, pesnik, organizovali tokom mesec dana u gradovima širom Evrope. Za poslednju stanicu, odlučili su se za Beograd. Taj susret se odigrao u Čuburskom parku ispred spomenika beogradskom čitaču. Budući da je park u pitanju, tu uvek ima dosta dece, i prilično zna da bude bučno. Ozvučenja nije bilo. Pripremila sam za čitanje svoju Pesmu o Beogradu, ali kada sam videla da nema ozvučenja, a pesma je prilično duga rešila sam da ipak tu pročitam jednu kraću. Nakon završenog zvaničnog dela, Mića nas je sve pozvao na druženje u jednom lokalu na Slaviji.
Nisam imala pojma gde idemo, ali svi koji smo bili prisutni krenuli smo tamo. Ispostavilo se da je u pitanju knjižara izdavačke kuće 4SE books.
Rekli su da idemo na koktel, a osim koktela na licu mesta je upriličeno i još jedno književo veče dva pomenuta pesnika, i baš kao i u parku i ovde je dat glas i gostima da pročitaju neku svoju pesmu. Kad je već bila takva situacija, ja sam, logično, rešila da tamo pročitam pesmu o Beogradu. Mnogo mi je bilo drago kako su svi prisutni reagovali, a još jedna potvrda o kvalitetu pesme, stigla je kada mi je Sofija Ječina (organozator kulturinih događaja u 4SE books), nakon završetka prišla i ponudila mi da mi organizuju promociju knjiga ili neku vrstu umetničkog predstavljanja. I eto, tako je i došlo do toga.
O predstavljanju sam već pisala na svojim društvenim mrežama i da se ne bih ponavljala, utisak o tom danu (kažem danu jer je organizovano tokom dana) preneću u celosti kako ga je doživela moja drugarica i koleginica novinarka Marija Božanić. Tekst je u nastavku.
Na fotografijama su osim mene - Ivana Živković (u crnom)
i Sofija Ječina (u narandžastom)
Umetnost kao svetionik duše
Piše: Marija Božanić
P kao pisanje, P kao pevanje i P kao plesanje… sve je ona. Večiti leptirić u duši koji je bio i ostao hrabar da u životu sledi svoje snove i drži se svojih darovitosti. Zato se jeste dogodilo divno umetničko popodne na Dunavu, u Zemunu, u prostoru kulturnog kluba 4SE. Publika u prepunom prostoru na vodi, imala je priliku da uživa u poeziji, pesmi i plesu. Čitane su pesme iz tri Loline zbirke “Srce u zabludi”, “Venac od snova” i “Pod dlanom tvojim”. Bio je to pravi umetnički performans praćen zvucima gitare, ilustrovan kroz videe na kojima je bilo pesme, plesa, recitovanja. Tango je njena ljubav od 2015. godine, hor od 2008., a pisanje praktično od kad zna za sebe, s tim što ona kao neki ozbiljniji početak uzima svoju 11 godinu. Oduvek je volela i fotografiju te smo uživi i u prikazima tog njenog talenta. Da je oduvek bila umetnička duša moglo se videti u kratkom filmu o njenim talentima gde je vidimo najpre kao lepršavu bebu, pa devojčicu, pa devojčurka, pa devojku i najzad zrelu mladi ženu. Sva ona tri P su tu ali pre svega, tu je kroz sve ove godine bila i ostala ona – nežna sanjalica.
Ona svojim primerom pokazuje da je u životu najbolje biti to što jesi i ne odustajati od svojih snova i želja. Da lepršavost i otvoreno srce i um mogu zaista da ti prirede divne slučajnosti, da ne kažemo da se isplate, govore i reči Sofije, predstavnice izdavačke kuće 4SE. Ona je Lolu upoznala prošle godine na jednom pesničkom skupu. Od prvobitne želje da pročita Pesmu o Beogradu je odustala jer je podugačka, te je prestavila neku kraću u Čuburskom parku, ali je stihovima posvećenim prestonici očito bilo suđeno da tog dana dobiju aplauz. To im je priredila Lola i njena neposrednost jer na drugom umetničkom skupu, na koji je spontano, neplanski nakon toga došla, prestavila svoje viđenje Beograda. Sve prisutne je zasenila stihovima i poželeli su, iako su je neki tad prvi put videli, da organizuju njeno umetničko prestavljanje održano 9. decembra ove godine.
Ona je njihovo poverenje opravdala i zaista je bilo divno biti prisutan kao Lolin prijatelj ili član porodice na ovom događaju i deliti s njom sreću. Prijatelji Maja, Ivana, Nenad, Milan i Dimitrije su od srca danas s njom plesali, njene pesme sami i u duetu s njom čitali, a neki su joj ulepšali promociju divnim zvucima violine i gitare. Posebno čarobno je bilo kad je jednu Lolinu pesmu odrecitovala njena jedanaestogodišnja sestričina Milica. Ovako nešto bi moglo da se dogodi opet, možda već i sledeće godine, budući da je Mariola najavila izlazak svoje četvrte zbirke divnog naziva “Svetionik duše”. Svi mi koji je volimo i cenimo njenu umetničku dušu i dela joj držimo pesnice da tako i bude.
U nastavku je još fotografija koje ilustruju događaj
