Intervju sa Brankom Selaković, diplomiranim filozofom, novinarem i piscem
 |
| U okviru emisije “Lepši svet” razgovarala sam sa Brankom Selaković |
Branka je diplomirani filozof, novinar i pisac. Njenu bogatu biografiju čine i četiri romana i jedna zbirka poezije. Za roman “Glineni kralj” dobila je nagradu “Miroslav Dereta” 2016. godine. Dugo je radila na Radiju Beograd, a danas radi kao novinar saradnik za Al Jazeera Balkans. Otkud diplomirani filozof u svetu umetnosti i novinarstva, kako se menjala kroz svoje romane, kao i šta trenutno piše otkrićete u narednim redovima.
Šta je za tebe umetnost?
Stvaranje umetnosti, kao i konzumacija iste moja su osnovna potreba i duhovna hrana. Uživam u radu pređašnjih umetnika, kao i savremenika i radujem se pomeranju granica ili novim pogledima, izrazima u nekim već postojećim formama.
Otkud diplomirani filozof u svetu umetnosti?
Pre formalnog obrazovanja na katedri za filozofiju u moj život je ušla književnost, potom i novinarstvo. Hronološki gledano, prvu pesmu sam napisala u osnovnoj školi, a prva zvanično objavljena pesma bila je u srednjoj školi, 2001. godine. Objvaljena je u književnom časopisu ”Ruj”. Godinu dana kasnije pisala sam prve tekstiće i radila intervjue kao novinar srednjoškolskog lista ”Zdravac”. Tako da se novinarstvo i književnost prepliću iako sam u novinarstvu pravila veće pauze. Kao maturant sam znala da ću studirati filozofiju, iako je bilo još nekoliko fakulteta u opticaju, ali samo zbog insistiranja roditelja, međutim za mene nisu postojali kompromisi i svi su se na kraju složili. Iako u tim godinama nisam bila svesna šta sve filozofija obuhvata, moje biće je smatralo da je to oblast koja će mi pružiti širinu u obrazovanju koja će doprineti razvoju mog duha, ali i uticati na književnost.
Radila si kao profesor filozofije a onda si ušla u novinarske vode. Drugo si radila u Radio Beogradu. Koliko ti formalno obrazovanje pomaže u svakodnevnom obavljanju posla novinara?
Da, posle završenog fakulteta radila sam kao profesor na zameni i predavala filozofiju i logiku. To iskustvo mi je dragoceno i raduje me kada sretnem neke od svojih učenika koji su sada već završili fakultet ili su pri samom kraju. Široko formalno obrazovanje pomaže na svakom poslu, pa i u novinarstvu. Naučena sam da čitam i istražujem, tako da mi nije teško da se bavim dokumentarnim temama i oblastima za koje je potrebna intezivna priprema. U tehničkom smislu morala sam da savladam mnoge prepreke, od audio montaže, pristupa obradi priloga, pisanja radio scenarija… Zapravo nikada nisam odabrala da budem novinar, jer sam smatrala da ako želim to da radim treba da studiram žurnalistiku, ali životni putevi su me tako vodili i ovo je vreme stalnog učenja, neizvesnih poslova, a biti književnik i živeti samo od toga nije uvek moguće. Filozofija i književnost mi pomažu da možda svoje uvodnike oneobičim. Bogatstvo rečnika je izuzetno važno za svakog novinara i pisca. Novinarsko istkustvo mi je dosta pomoglo i to na više polja. Naučila sam da budem konciznija i da čistim tekst od viškova, iznova i iznova. Imala sam priliku da se bavim određenim temama koje su me inspirisale da im se posvetim i u književnom obliku.
Kakvo je bilo iskustvo rada na radiju u odnosu na trenutni posao novinara saradnika Al Jazeera Balkans?
U zgradu našeg najznačajnijeg nacionalnog medija ulazila sam sa pijetetom i ponosom. U Radio Beogradu sam ugovornom obavezom morala da provodim više vremena. Svakodnevno osam sati u redakciji sa kolegama ima svoje prednosti i mane. Zapravo sa kolektivom provodimo više vremena nego sa porodicom i prijateljima. Bila sam predana tom poslu i uživala sam. ”Dogodilo se na današnji dan”, ”Mozaik vremena”, ”Neki to vole noću”, ”Kod dva bela goluba” neke su od emisija koje sam uređivala ili u čijem sam nastajanju sudelovala. Ovo su sve veoma značajne emisije koje su postojale ili postoje godinama i bila mi je čast biti deo sjajne ekipe. Sada sam saradnik nekih portala, kao i regionalnog portala Al Jazeera Balkans. Pratim kulturu. Kao saradnik imam više vremena, a s obzirom da volim da pišem noću, biram i vreme kada ću raditi na određenoj temi. Naravno rokovi postoje, kao i pravila funkcionisanja.
Napisala si do sada jednu zbirku poezije i četiri romana. Za roman ”Glineni kralj” dobila si 2016. godine nagradu ”Miroslav Dereta”. Šta ti je sve donela ta nagrada i kako doživljavaš sopstveni razvoj kao pisca od prve do poslednje knjige?
Nagrade donose puno toga i istovremeno ne donose ništa. Postoje nagrađene knjige koje u kontekstu istorije književnosti nemaju vrednost. Nagrade su zbog silnih zloupotreba i neknjiževnih upliva degradirane. Ipak, postoji nekoliko njih koje su meni važne i smatram da su vredne. Kada mi je javljeno da je moj roman nagrađen bila sam srećna i veoma euforična. To stanje traje kratko, možda nekoliko dana. Postala sam kao autorka vidljivija i čitaocima i kritici.
Šta je za tebe poezija? Mnogi smatraju da pisanje poezije prethodi pisanju priča i romana. Ti odstupaš od tog šablona. Da li smatraš da si završila sa poezijom ili ipak nisi?
Ne smatram sebe pesnikom, iako imam pesničku knjigu, ali ako neko kaže da sam pesnik neću se naljutiti. Moja poezija je iskazana slobodnim stihom, veoma je prozna, a proza na mahove lirska. U jednoj nevelikoj knjizi sam sakupila sve što sam napisala za petnaest godina. Poslednjih nekoliko godina sam napisala jedan ciklus pesama, a iz nekih od njih su se razvile priče. To je bio dah koji sam morala da izbacim jedino tako, kroz poeziju. I lepo mi je na književnoj barci, pa i u svim žanrovima. Igram se, a to je za mene krucijalno. Na poziv nekoliko izdavača pisala sam žanrovske priče o vampirima i vukodlacima. I pojedinim ljudima se to veoma dopalo.
Sa poezijom nisam završila. Sa njom se nikada ne završava. Ona je svuda i u svemu. Veoma je lična. Pisati vrhunsku poeziju je božanska veština. Nema to svako, iako tehnički to što piše jeste pesma.
Šta te inspiriše i o čemu sanjaš? Gde vidiš svoje mesto u ovom svetu? Šta je to što smatraš da radiš, a da time činiš ovaj svet boljim?
U književnosti od samog početka, a sada još temeljnije i intezivnije me interesuju psihopatologije i mehanizmi ljudskih odluka, emocija, određenog ponašanja. Naizgled neki banalan događaj može pokrenuti lavinu ideja koje bih volela da obradim.
Za univerzum i život u celini ja sam prah i suštinski nebitna, ali za sebe, porodicu i možda neke prijatelje sam značajna. Tako da je moje mesto u svetu i nečijem životu povezano sa određenim događajima i u stalnoj relaciji sa nekim, iako dobar deo svog vremena provodim u radnom prostoru. Bilo ja, moji tekstovi ili romani obitavamo na ovim koordinatama i srećemo se na razne načine sa ljudima. Prostor i vreme ispunjavam nadam se dobrim. Barem je to moj cilj ili ideja. Ne želim nekoga da povredim. Mislim dobro, želim dobro.
Šta bi bila tvoja poruka svetu?
Ostanite svoji. Progovorite o onome šta želite i šta vas muči. Budite istrajni na putu ka ostvarenju svojih snova, uprkos svemu i svima. Budite dobri ljudi zbog sebe i dobro će se vratiti, nekada, nekako u nekom obliku.