Januar, Knjiga, Lulu, Ogledalo… (Od J do R)

J kao Januar

J kao Ja, kao Jelka, kao Januar
 
I to je super kombinacija jer prvog Januara na slici pored Jelke Ja vam želim na potpuno drugačiji način nezaboravnu novu 2021. godinu!
Tamo negde u nekom gatanju u šolju neko reče J je najlepše slovo ljubavi,ne sećam se baš zašto, ali sad mi se super uklapa da kažem da nam svima pre svega želim puno ljubavi, najviše na svetu! Za zdravlje smo prošle godine shvatili da nam je najpotrebnije!
Zato živeli i uživajte sa voljenima ove godine!
 
 
 
K kao Knjiga
 
K kao Krsmanac, K kao Kotor, k kao Kako da napišem o Kotoru i Krsmancu jedan kratak post
O tome se može napisati čitava knjiga 😊
Odlučila sam se ipak za knjgu uopšte 📚
Danas sam počela novu, onu koja je zapravo nastavak knjige Azbuka mog života, a po kojima se snima serija.
Prvi deo je pisan iz ženskog, a ovaj iz muškog ugla, otuda muška azbuka. Jedva čekam da pročitam do kraja i da vidim kako su to upakovali u seriju.
 
Kojom knjigom ste vi započeli 2021. godinu?
L kao Lulu
 
Neki ljudi u naš život dođu samo da bi napravili neku promenu. Dođu, ostave trag, odu, a mi posle toga više nismo isti.
Tako je nastala Lulu.
Zbog jednog slučajnog nadimka koji mi se dopao.
Kako volim da od ničega napravim nešto rešila sam da Lulu “iskoristim” za jedan zanimljiv lik u mojoj poeziji.
Lulu je sve što jesam i nisam, što želim i ne želim da budem.
Lulu je sama sebi suprotna.
Lulu je ono što neko želi da ona bude, ali i što ni sama ne zna da želi da bude.
Lulu je slučajna, Lulu je sudbina, Lulu je devojka i žena, poslušna i odmetnica.
Lulu je Lulu sa svim svojim vrlinama i manama.
Koliko smo slične toliko smo i različite.
I zato nas nemojte ni poistovećivati.
Ali Lulu je super, to budite sigurni, jer u pesmi uvek može da bude šta želi!
Lj kao Ljubav
 
Jer ne postoji ništa vaznije (dobro, zdravlje…to smo već odavno zaključili)!
Ljubav i to je dovoljno!
Neću je dalje opisivati, svi je ionako drugačije shvataju! A ona je jedna, kao i Bog… Svi se nešto trude da ga objasne, da ga definišu, i opet ga svako na svoj način shvata. Tako i ljubav ili veruješ u nju ili ne, ili te ne zanima.
Dođe na isto.
Neki kažu Bog je ljubav.
Ja sam agnostik, pa nemam pojma…
Ali u ljubav verujem svim srcem!
M kao Mama
 
Samo je jedna majka!
Bio je i neki vic na ovu temu. Sa Pericom. Ali nešto mi ne ide pričanje viceva. Uvek se nešto spetljam.
Bolje mi ide pisanje pričica, ali kako o mami napisati samo jednu pričicu. Zato se ova pričica nalazi zapravo na slici, pa je sami tumačite ako želite 😊
Ne ide mi uvek ni ova prinudna inspiracija na slovo na slovo jer toliko toga može na neko slovo da se napiše. I ona se u moru reči pogubiš… Ali svi (ili bar većina) naučimo prvu istu reč MAMA!
N kao Neko
 
Neko može biti svako. Neko je negde i treba mu vreme da stigne. Neko je čovek koji postoji. I svako ga traži. Neko kraće neko duže. Neko ga ne traži pa se Neko samo pojavi negde.
I Niko ne zna gde je dok se ne pojavi. Neko se možda već i pojavio, ali se ne vidi dobro.
 
Neko je negde.
Neko je nekad Neko, a nekad Niko. Nekad je potreban, a nekad se čini da nije.
 
Neko je veseo i zabavan i zna šta hoće u životu.
I taj Neko čeka da se pojavi njegov Neko. 
 
Ni njemu nije baš lako, jer i on traži nekog da mu bude onaj Neko!
 
Nj kao njiva
 
Malo je reči na nj, ali meni njiva uvek prva padne na pamet. Možda zato što sam davno napisala i jednu pesmu na tu temu, a nikad je nisam objavila.
 
Bila je 2012. Godina. Ne sećam se gde sam putovala ni da li sam išla kolima ili autobusom. Ali pamtim predele Srbije i svoju zapitanost nad sudbinom zemlje koja je nekada mogla sasvim lepo sebe da prehrani, kojoj je privreda radila punom parom.
 
Evo šta sam tada napisala. Možda pesma kao pesma nije najbolje moje ostvarenje, ali i dalje stoji to isto pitanje…

NAŠE NJIVE

Naše njive, naše su more,
Al’ njima retko brodovi plove,
I sitne ribe za život se bore
Da od njih opet nastanu nove.
 
To žuto klasje što vetar ga nosi,
Nažalost, retko, vredan ratar kosi,
A zemlja crna polako tone.
Zar je takva sudbina zemlje ove?
O kao Ogledalo
 
Šta vam govori sopstveni odraz? Koliko se često ogledate? Koliko zapravo vidite svoje dubine?
Da, ogledalo super obavlja posao pre izlaska iz kuće, takođe super je fotograf. Ako se malo potrudite možete napraviti i selfi da se ne vidi da je selfi, jer ogledalo je odličan saveznik.
Ogledalo je i kritičar. Ugojila si se, ostarila si, to ti loše stoji. Podmuklo progovara ponekad.
Ogledalo je i uteha, ma super si, lepa si, smršala si…
Nikad se sa njim ne zna. Pre nego što staneš pred njega, ne znaš baš uvek šta da očekuješ, nepredvdivo je. Ili je samo odraz tvojih dubina?
I tako nečujno pita i odgovara, tako da ga samo ti čuješ. A kad mu se zagledaš u oči, eh kad se zagledaš, pa u njima vidiš pregršt onih koji su živeli pre tebe i onih koji bi tek mogli da žive i odeš, odlutaš, zamaštaš se, pa se vratiš i to sve samo za trenutak, čitav svet, prošlost, sadašnjost, budućnost vrti se oko tebe, a ti se na kraju samo okreneš i zaboraviš, sve dok se opet ne vratiš pred sopstveni odraz.
Onda sve kreće u krug. Zato gledaj dublje i dublje svaki put. Mlađi sigurno nećeš biti, ali sigurno ćeš bolje videti.
Šta vama govori sopstveni odraz?
P kao Par
 
Pala mi je na pamet ideja da ujedinim ova dva usamljenika i načinim od njih par, pa oni dalje nek vide šta će da rade! Neko i Lulu, pa nek im je sa srećom!
 
Ne postoji idelan par, ne u realnosti, možda samo naizgled. Zato u pesmi, u priči, romanu, na filmu može da bude idealno! Samo tamo! Doduše i tamo retko, jer kad je idealno onda nije ni zanimljivo za čitanje i gledanje, zar ne?
 
 
R kao Ruže
 
Ruže su moje omiljeno cveće. Da li zato što su simbol ljubavi ili zato što ih ceo život gledam kako rastu u dvorištu, ne znam, možda po malo od oba.
 
Kako tako trnovite, a simbol ljubavi? Baš zato! Ako ih volite i sa pažnjom i nežnošću im priđete nećete se ubosti.
A mi smo svi trnoviti na svoj način, neko manje, neko više, baš kao i ruže, ima nas raznih vrsta.
 
Koje je vaše omiljeno cveće i zašto?