fotografije

FOTO PRIČA Priča o jednom ramu Nesvakidašnji ram za savremenog čoveka Sledi priča o jednom nesvakidašnjem ramu za fotografije, jednom čoveku, njegovoj bratanici i želji da ga zauvek sačuva u tom ramu. Priče ne bi bilo da ram nije bio oštećen i da Mileva, Blagojeva bratanica, nije pronašla Aleksandru da joj taj ram popravi, a Aleksandra mene da joj taj popravljeni ram fotografišem Aleksandra Nikolić sa restauriranim ramom Mileva je žena koja je mnogo volela svog strica, ne samo što je bio rođeni brat njenog oca, već i jer je bio čovek ispred svog vremena. Kaže da je za vreme svog života mnogo dao drugima i uvek imao vremena, energije i snage da se posveti tuđem problemu. Blagoje je inače rođen na Blagovesti, pa je tako i dobio ime, i nije sigurno slučajno što je bio tako blag i dobar prema drugima. “Mislim da je mnogo dao drugima za svoga života. On je dokaz da ljubav postoji u čoveku nezavisno od njegovog DNK i biološkog potomstva”, kaže Mileva i dodaje da je imao savremen duh i bio ispred svog vremena. Rođen je 1931. godine i imao je mobilni telefon iako mu nije bio nužan, ali je znao je to nešto što je korisno. “Stalno se uključivao u život, nikad nije bio van životnih tokova. Sad kad je on na nebu u višim sferama, sasvim je logično da se priča o njemu pojavi na internetu, jer da je živ on bi sigurno bio na Instagramu” zaključuje Mileva. Ram pre popravke Aleksandra mi je prenela ovu priču i ono što mi je zanimljivo je to koliko ljudi vole svoje bližnje i do te mere da žele najlepše uspomene da sačuvaju na neobičan način. Kad čujete reči “Ram za sliku” prvo što pomislite je običan pravougaoni drveni, plastični ili metalni ram, zar ne? Ali da li ikad pomislite na ram u obliku srca, napravljen od školjki. Sigurno ne. Kada pomislite na ram od školjki, i to tek kad ga neko pomene, sigurno vam se u glavi prvo stvori slika prodavnice negde kraj mora, namenjenoj turistima, gde se prodaju stvari koje se masovno prave za tu namenu, da privuku turiste. Sigurno vam ne padne na pamet ručno pravljeni ram od najlepših školjki i kamenčica. Blagoje u popravljenom ramu E baš u jedan takav ram Mileva je smestila fotografiju svog voljenog strica Blagoja. Koliko je sećanje služi taj ram je u njenoj porodici baš dugo, ali se sa protokom vremena oštetio i ona je pronašla Aleksandru Nikolić koja se inače bavi pravljenjem ramova i predmeta od školjki iz Dunava. I ništa nije slučajno. I svi smo povezani. Mileva je dugo tražila ko bi mogao da joj popravi ram. Nekoliko antikvarnica nije moglo, a onda je krenula da obilazi galerije. Slučajno je svratila u galeriju u Knez Mihajlovoj ulici u kojoj je u toku bila izložba slika Ane Marković i ona je bila baš tada tu. U razgovoru Ana je Milevi preporučila Aleksandru jer se poznaju iz školskih dana, i Ana je znala da se Aleksandra bavi baš školjkama.  Anu i Aleksandru i ja poznajem još od osnovne škole i drago mi je da sam doprinela da se proširi priča o svim ovim ljudima koji sve što rade, rade ili su radili iz ljubavi. Sa Aleksandrom sam svojevremeno pričala o njenom radu i dunavskim školjkama i taj intervju možete pogledati ovde.