Umetnost življenja – mogućnost guranja sebe i preko svojih limita

Dejan je umetnik života, koji u svemu što mu se dešava ne vidi problem već priliku. On je avanturista koji obožava da vozi snoubord, ali i ekstremne sportove. Promenio je mnogo poslova, pa se tako u njegovoj biografiji nalazi i rad na prekookeanskom brodu, zahvaljujući kome je obišao dobar deo planete. Smatra da je poznanstvo sa ljudima uvek nova prilika kako za druženje tako i za sklapanje posla. Vodi računa o zdravom životu i ishrani i bavi se savetovanjem u tim oblastima. Koje su prednosti takvog života saznaćete u nastavku teksta.

Šta je za tebe umetnost?

 Umetnost su za mene male stvari. Dođete na primer u neku novu zemlju i vidite lokalne umetnike koji rukama prave nešto svoje. Svako od nas voli da otkriva nešto novo. Za mene je umetnost neka vrsta istraživanja. Kad razmišljam o muzejima, tamo je sve već viđeno ili može da se vidi onlajn, a kad putujete po svetu u prilici ste da vidite nešto što je lokalnog karaktera, malo je i ne može baš svuda i tako lako da se vidi.

Umetnost življenja za mene je biti skroman u nekim stvarima, a istovremeno biti zadovoljan sobom u onoj tački gde si trenutno. 

 Svašta si radio u životu, ali si dugo bio brodu. Šta je to što te gura da napreduješ?

Jedan od problema kod svih nas je što se držimo komfor zone. Svako od nas bi želeo nešto više, ali s druge strane ne bi voleo da ugrozi ono što ima. Na primer, radio sam u pinku kao obezbeđenje kad mi se ukazala prilika za odlazak na brod. Iako mi to nije bio životni san, rizikovao sam i otišao. Završio sam fakultet kad sam se vratio s broda, radio sam u Fiatu i video sam da to nije to. Dao sam otkaz da bih opet išao na brod. Potrebno je rizikovati, ali ljudi to uglavnom neće. Ako želimo nešto da promenimo mi moramo nešto da uradimo. Ljudima je uvek najlakše da nađu izgovore zašto nešto ne bi uradili. Ja uvek sebi postavljam jedno pitanje koje mi je odgovor za većinu stvari u životu kad se dvoumim. Zapitam se da li ću za deset godina zažaliti za to nešto što nisam uradio i time se vodim. Mslim da je bitno pitati za savet ljude koji su uspešni u onome što rade, a još važnije one koji su zadovoljni svojim životom. Uvek treba poslušati savet od osobe koja te inspiriše i gura da budeš bolji, a ne koja te vuče da budeš prosek.

Ljudi nekada ulože dosta vremena i energije u nešto i počnu time da se bave i onda kada ipak nisu zadovoljni neće ništa da promene jer smatraju da su se previše dali i zbog tog uloženog truda im je žao da to promene. Onda se vrte u mestu nezadovoljni.

 Kako bi uporedio iskustvo posla na brodu sa ovim kojim se sada baviš? Šta je ključno da bi čovek bio uspešan u svom poslu?

Trenutno pomažem ljudima da naprave svoje fizičke rezultate, da smršaju, ugoje se, nabace mišićnu masu… Uz to ih savetujem kako da se zdravije hrane. Razlika je u tome što sam sad “sam svoj gazda”. Ono što je bitno jesta da radim sa ljudima koji su zadovoljni. Na brodu je bila dobra plata, ali se i radilo baš mnogo. Situacija je takva da i pored tolikog rada mendažeru nikad niste dovoljno dobri šta god i koliko god radili. S druge strane ako ćete biti preduzetnik i raditi nešto svoje uvek ćete se tome maksimalno posvetiti, samim tim što radite za sebe, i sve od vas i zavisi. Tada čovek radi više, upotrebljava i maštu, stvara i sve je mnogo bolje. Ja radim sa ljudima koji su zadovoljni, a gde su ljudi zadovoljni zadovoljstvo se samo još više i širi.

Volim da istražujem, ne volim da mi se nešto nameće, a danas je većina poslova takva, nameće se plata, koliko vredimo i mislim da tu do izražaja dolazi moj avanturistički duh. Ljudi često misle za sebe da nešto ne mogu. Ključna je ta rečenica. Ako čovek misli da nešto može onda može, ako misli da ne može onda ne može. Problem je kad ljudi sebi sami nameću limite i onda i ne mogu da idu preko svojih limita. I to je umetnost življenja kada čovek može sebe da gura preko svojih limita. Malobrojni to mogu. U životu, pa uostalom i u umetnosti, rizik je važan. Svaki umetnik je uglavnom uvek rizikovao nešto. Ja bih svakoga poslao na brod u mladosti, jer tamo nema mame i tate, tamo mora da se odraste i da se snalazi, pa ponekad i rizikuje.

Danas si samozaposlen po principu koliko radiš toliko zaradiš. Koje su prednosti takvog posla?

Prednost posla kojim se sada bavim jeste što se i ja razvijam i kao osoba. Pored toga drugima pomažem da se razvijaju, kako fizički tako i psihički. Nekad je potrebno da im pomognem da se trgnu. Imam primer dečka koji je uspeo da napravi dobar rezultat, ali se nikad nije smejao. Obratio sam mu pažnju na to, malo sam mu pomogao da izađe iz zone komfora i danas je na svakoj slici nasmejan. Mnogo je lakše biti mrgud nego pozitivac. Ljudima je lakše da budu kritičari nego da gledaju pozitivno. Većina tih kritičara su ljudi koji ni ne nude rešenja. Konstruktivna kritika je već nešto drugo. Ljudi koji naprave rezultat na kraju se sami promene. Problem je što je dosta ljudi skeptično. Prednost ovog posla je i dobro okruženje, koje je bitno. Ako ste okruženi pozitivnim ljudima i vi ćete biti pozitivniji. 

Šta te ljudi često pitaju vezano za fitnes i ishranu? Koji je savet koji im najčešće daješ?

Najčešća su pitanja o dobijanju i gubljenju kilograma. Pored toga dosta mi se javljaju deca od 12 do 16 godina sa različitim pitanjima, a ja im uvek kažem da me spoje sa roditeljima jer ne radim sa maloletnima. Devojke uglavnom pitaju kako da se reše strija i celulita. To su sve klasična pitanja. U većini slučajeva se jave i kažu na primer “baš mi je bitno da skinem kilograme”. Ja ih onda pitam šta je to što rade na dnevnom niovu da bi to uradili. Prvo i osnovno ih pitam da li piju dovoljno vode. Ako ne piju, pitam ih zašto. Uvek pitam ako im je bitno zdravlje zašto ne piju dovoljno vode, ne jedu voće… Koncept ishrane kojim se bavim jeste zdrava hrana. Mnogi onda kažu, “jao pa to utiče na budžet”, ali ljudi su navikli na jedan način ishrane u kome je frižider pun kečapa, majoneza… Poenta je da se već danas počne sa promenom, jer šta god da danas počneš biće bolje nego juče. Ništa ne može odjednom već mora postepeno.

Šta te inspiriše i o čemu sanjaš? Gde vidiš svoje mesto u ovom svetu? Šta je to što smatraš da radiš, a da time činiš ovaj svet boljim?

 Moj posao je super jer ste u kontaktu sa ljudima kojima zaista promenite život. Kad vidite kako su drugi ljudi promenili život i osetite tu zahvalnost i sami budete zahvalni na tome i to zaista inspiriše. Trudim se da uvek dajem savete o zdravlju, a volim i finansije, pa mislim da i tu mogu dobre savete da dam. Većina ljudi razmišlja kako da potroši pare, a trebalo bi da razmišlja kako da investira. U današnje vreme najbolje je investirati u nešto što je vezano ili za farmaciju ili zdravlje generalno, posebno sada u ovoj situaciji. Ljudi sada već opasno menjaju svest. Za godinu, dve kod nas će doći do prekretnice i ljudi će više voditi računa o zdravlju.

 Šta bi bila tvoja poruka svetu?

Ima jedna poruka koje se ja držim, ali nisam siguran ko je to rekao – ako imate neki problem, zašto brinete. Kad imaš problem i imaš rešenje, zašto se brineš kad imaš rešenje, a ako imaš problem a nemaš rešenje, uzalud se brineš, jer ne postoji ništa što možeš da uradiš da to promeniš. Aktivnost, ali bez stresa i nervoze – to je moj savet!