Intervju sa Sumi, koja je na instagramu poznatija kao Albino girl
Svetlana koji svi zovu Sumi na instagramu je poznatija kao Albino girl. Od nedavno je model agencije Sigma, a uz to je i student turističke akademije. Ugostila sam je u divnom ambijentu ateljea Fashion Beauty Rush gde smo razgovarale o umetnosti, modi, crtanju, stilu života, albinizmu, instagramu...
Šta je za tebe umetnost?
Za mene je umetnost sve za šta mogu da dišem, živim i stvaram, sve što me inspiriše, sve što vidim oko sebe, sve ono što je čovek stvorio svojim radom, za šta se potrudio i sve ono što mu daje pozitivnu energiju da nastavi dalje.
Kakav je tvoj stil života budući da imaš albinizam?
Zbog albinizma sam alergična na sunce, pa me koža peče i boli kad je izložena. Takođe mi smeta crveno voće i povrće, pojavi mi se crvena mrežica na rukama kad ga ponekad jedem. Zbog albinizma imam i jako loš vid. Ne gledam na sve to kao na neke mane. Nekada su me mnogi zvali duhom i vampirom, ali sada mi je drago zbog toga, iako mi je tada bila velika uvreda. Sada sam shvatila da sa mojim izgledom mogu da radim šta god želim, da je to dosta specifično i da mogu da se izdvojim iz mase. Većina ljudi gleda da se izdvoji po nečemu, tako što će da ofarba kosu u neku neobičnu boju ili nešto slično, ali ja to ne moram, samo treba da izađem na scenu i da budem ono što jesam. Data mi je već ta predispozicija da ne moram da se mučim oko svog stajlinga.
Voliš modu i radiš i kao model. Potpisala si ugovor sa modnom agencijom Sigma. Kakvo je tvoje dosadašnje iskustvo u svetu modelinga i kako si počela da se interesuješ za modu?
Mnogo mi je drago što sam upala u dobru agenciju. Još uvek sebe smatram početnikom i svaki dan mi je kao da sam tek krenula. Mislim da je bitna saradnja između fotografa i modela i bitna je komunikacija ali i empatija. Mislim da je važno razumevanje. Imala sam nekoliko šutinga na kojima sam upoznala dosta novih ljudi. Najdraži šuting do sada mi je bio u Špicerovom dvorcu. Super mi je što kroz modeling mogu dosta da upoznam i Srbiju, što mi je posebno drago jer studiram turističku akademiju. Volim da vidim različita mesta, da upoznam kulturu i tradiciju različitih naroda, da upoznam nove, drugačije ljude, zato sam izabrala turističku akademiju. Uči se dosta geografija i dosta toga može da se nauči o kulturnom nasleđu.
Modeling ne obuhvata samo odeću, šminku i poziranje, to je i upoznavanje sa ljudima, ali i viđanje nečeg novog, upoznavanje naše kulture.
Oduvek sam volela da uklapam odeću i različite stilove. Umela sam da pravim čudne kombinacije. Gledala sam kako da uklopim neke stvari, a da budu specifične. Razmišljala sam kako bih stvarno volela ili da šetam po pisti i da isprobavam različitu odeću. Razmišljala sam kako bih volela to da radim, a onda mi se agencija sama javila preko instagrama da dođem na kasting. Znam da se agencije nikome ne javljaju, pa mi je to bilo čudno. Ipak sam otišla i primili su me, iako sam se osećala čudno među svim devojkama, koje su sve bile više od mene, sređenije i po mom mišljenju sve su bile prelepe.
Voliš da crtaš. Šta crtaš i gde pronalaziš inspiraciju?
Najviše crtam prirodu, posebno me inspirišu leptiri. To su moje emocije i ono što proživljavam iz dana u dan. Neki put crtam i portrete. Uglavnom su to moja osećanja koja prenosim na papir. Koristim bojice, flomastere, tempere, ali i šminku. Moji crteži su dosta tamni, izgledaju pesimistični, ali s druge strane su i vedri. To su moja pomešana osećanja, sve što doživljavam kad srećem ljude. Nekad sam sama napolju i dođe mi inspiracija i onda čim dođem u sobu ja crtam. Neke crteže crtam po dva tri meseca, nekad imam inspiraciju, pa ne crtam po mesec dana, pa nastavim, pa nekad ni ne znam šta sam tačno htela da nacrtam.
Razmišljala sam i o izložbi, ali mislim da će to biti kada moji crteži dobiju neki pozitivan ton, i kad budem stvorila još crteža koji imaju različite emocije. Kada se usudim da ih prikažem tada bih mogla da napravim izložbu.
Imaš skoro deset hiljada pratilaca na instagramu i veoma si otvorena za komunikaciju. Šta te pratioci najčešće pitaju? Šta je po tvom mišljenju važno za opstanak na društvenim mrežama?
Meni je drago kad me bilo ko zaprati, odakle god da je. Volim ako mogu svakome da se zahvalim na njegovom jeziku, ako neki jezik ne znam zahvalim se na engleskom. Pratioce ne gledam kao brojku. Naravno, bitna mi je i brojka, jer to doprinosi tome da se sadržaj više prikazuje i gledam da stignem do što veće brojke, ali pratioce gledam kao ljude koji me podržavaju, čija će mi pomoć možda nekad zatrebati i sve ljude na svetu smatram prijateljima, jer treba upoznavati ljude. Smatram da smo svi velika porodica koja treba da se podržava.
Na svom instagram nalogu želim da podignem svest o ljudima sa bilo kojom vrstom hendikepa, o ljudima sa albinizmom, želim da pokažem da smo svi isti i jednaki. Ljudi se plaše nepoznatog, onog što im je novo i ne znaju kako da priđu, kako da prihvate te novine, jer nisu navikli. Dosta smo konzervativan narod i želim što više da podignem svest o albinizmu, kako bi, na primer, ako i neko drugi dobije albino dete u budćnosti znao šta je to i šta da radi jer je mnogo specifično. To nije nikakva mana i to može da bude i prednost.
Mislim da je na instagramu veoma bitna komunikacija. Uz instagram reklame i plaćanje lako je za kratko vreme doći do sto hiljada pratilaca, ali meni to nije toliko bitno, koliko da to bude moj trud i rad, a ne plaćane promocije. Nemam ništa protiv toga, ali ja želim da sadržaj delim na svoj način i svojim trudom i radom dođem do uspeha kako u realnom životu, tako i na instagramu.
Kad je albinizam u pitanju ljudi me najčešće pitaju – da li albino ljudi imaju crvene oči. To mi je mnogo zanimljivo. Pitaju me i da li mi neko u porodici ima albinizam, onda im ja odgovaram da nema niko i objašnjavam i kad me po sto puta pitaju. Ćesto me pitaju i kako čitam ako mi je vid svega dva posto. Ja ne znam kako da im objasnim koliko je dva posto kad ne znam šta znači imati sto posto vida. Trudim se da svima sve objasnim. Oni me pitaju, ja im objasni i tu sam za njih, to je ta neka komunikacija zbog koje me mislim da ljudi koji me prate ostaju uz mene.
Šta te inspiriše i o čemu sanjaš? Gde vidiš svoje mesto u ovom svetu? Šta je to što smatraš da radiš, a da time činiš ovaj svet boljim?
Inspiriše me priroda, šetanje po njoj, cveće, livade… Leptiri su mi velika opsesija, pa čak i bube, što je, znam, čudno. Mnogo volim i mačke. Preko puta moje kuće ima potok sa livadom i cvećem, a imam i mačku koja je ostala skroz slepa. Morala sam to da naglasim jer me inspiriše. Životinje mogu da budu pozitivne i da pruže i takvu pozitivnu energiju. Ona mi je interesantna sa šapicama kojima opipava sve oko sebe. Kad je vidim daje mi snagu, setim se sebe. Neki put kad sam tužna ona dođe i miluje me repom, kao da me oraspoloži, kao da mi kaže – zar ti nije bilo dosta da sediš i budeš tužna.
Uvek sam sebe zamišljala u prirodi, a volela bih da imam krila da poletim. I imaginarni svet sa čarobnim stvorenjima kada zamišljam daje mi mnogo energije i pojačava vedrinu, pa i kad vidim i nešto užasno u realnom svetu, pokušam da zamislim imaginarni svet, vidim sebe kao vilu i šetam i mogu sve da uradim.
Trudim se da svaki dan radim prvenstveno na svojoj ličnosti i trudim se da budem bolji čovek, da ne zaboravim šta zapravo znači biti čovek. Čovek je onaj koji pomaže drugima. Volela bih da svi zajedno prvenstveno postanemo bolji ljudi, da se svako od nas potrudi da bude čovek, da ne zagađuje prirodu, da provodi više vremena sa bližnjima, da manje vremena provodi na telefonu, da se trudi da svaki dan, svaki minut bude bolja osoba.
Aleksandra Apelić, osnivač ateljea Fashion Beauty Rush sminkala je Sumi za emisiju
Šta bi bila tvoja poruka svetu?
