Intervju sa Emilijom Šljivić, urednicom i moderatorkom kultunog programa “Stvaralački eho”
Vapaj da se ne zaboravi značaj stvaralaštva
Emilija Šljivić je oduvek imala milion interesovanja, i interesovala se za različite umetnosti, iako joj je primarno bilo pisanje. Studirala je književnost, etnologiju i antropologiju. Sva svoja interesovanja spojila je u projekat “Stvaralački eho”, sa ciljem da okuplja umetnike i naučnike iz različitih oblasti.Organizovala je i susrete dizajnera i to su bili modni dogadjaji sa akcentom na vintage modu iodrživost, takođe u okviru Stvaralačkog eha. Ovaj projekat traje već tri pune godine a u utorak 29. oktobra na programu je tema “Misli, oset, osećanje”. Budući da ću i sama učestvovati tada iskoristila sam priliku da uradim intervju sa Emilijom. O tome kako zapravo izgledaju ovi programi, ko je sve dobrodošao da učestvuje, gde se održavju, ali i o budućim planovima, čitajte u nastavku.
Kako i kada je nastao projekat “Stvaralački eho”?
Projekat “Stvaralački Eho” nastao je 2020. godine. U to vreme sam pisala folklornu fantastiku, a postoji i priča sa naslovom “Stvaralački Eho”. Takođe, razmišljala sam na koji način da predstavim svoj rad, ali i priče i pesme drugih stvaralaca. Bio je pokrenut sajt te godine sa ciljem da afirmiše stvaralaštvo pisaca i pesnika, ali sam ubrzo shvatila da bi bilo zanimljivije sastajati se uživo i razgovarati o procesu pisanja književnih dela, zatim sam došla na ideju da se proširi na ostale oblasti iz sveta umetnosti i nauke.
Ko je sve dobrodošao da učestvuje u programima?
Svi su dobrodošli da učestvuju u programima – umetnici iz različitih oblasti, a to znači da mogu doći i stvaraoci koji se ne bave profesionalno umetnošću, hobisti, kao i istraživači iz prirodnih, društvenih nauka i mnogi drugi.
Programi “Beleške” i “Susreti stvaralaca” čine ovaj projekat. Koje su im sličnosti i razlike?
Kulturni program “Beleške” je meni posebno drag program, jer je osmišljen zahvaljujići Voglerovoj knjizi “Piščevo putovanje” (mitska struktura za pisce ili popularnije “priručnik za pisanje scenarija”). Reč je o razgovorima o ličnom razvoju kroz umetničke i naučno-istraživačke radove i projekte. U Voglerovoj strukturi, heroji prolaze kroz različite etape, kao i mi prilikom rada na različitim projektima, ili prilikom pisanja eseja, seminarskog rada, master rada… Svakako je reč o razvojnom putu, pa je zanimljivo slušati o iskustvima drugih istraživača, o njihovim preprekama, kreativnim blokadama, idejnim rešenjima kako bi projekat bio realizovan. Pored ličnog razvoja, svako ima priliku da predstavi prezentaciju svog rada ako želi, pa se na taj način i edukujemo više o raznim temama. “Beleške” su multidisciplinarni program i svakog ponedeljka dolazi do susreta društvenjaka, prirodnjaka, umetnika…
Interdisciplinarni program “Susreti stvaralaca” koji se organizuje utorkom i četvrtkom zanimljiv je po tome što nam je uvek neki pojam/tema polazište za diskusiju o tome šta stvaraoci misle, ali i na koji način bi temu povezali sa svojim radom.
Cilj oba programa je da dođe do umrežavanja i u nekom momentu formiranja velike umrežene kulturne zajednice. Više puta se desilo da su se učesnici povezali na događaju, i započeli saradnje i zajedničke projekte. Za potrebe događaja uvek su obezbeđeni projektor i lap top.
U utorak, 29. oktobra na programu je tema "Mišljenje, oset, osećanje". Ko su učesnici i šta možemo očekivati?
Baš kao i sam naziv imaćemo tri ključna pojma mišljenje, oset i osećanje i čućemo nešto više o temi iz perspektive poezije, fotografije, vizuelnih umetnosti i kostimografije. U utorak učestvuju talentovani stvaraoci: Mariola Pantelić, Jovana Kuzmanović, Teodora Jurić-Miljuš i Teodora Jevđović. Radovi koji stvaraoci prikazuju u okviru teme ne moraju da budu inspirisani temom, već mogu biti paralela, kritika…
Za ove tri godine promenila si dosta prostora u kojima se programi održavaju. Na osnovu čega si ih birala i šta je specifično kod KC Dorćol u kome se sada održava?
Što se tiče prostora, važno mi je bilo da pronađem kulturno-umetnički prostor, koji želi da ustupi mesto kulturno-umetničkim događajima koji nisu trenutno popularni, ali su važni za razvoj kulture. Postoji veliki broj ljudi u našoj zemlji koji stvara, ali su uglavnom neafirmisani i većina ne može da pronađe neko “svoje mesto” ili prostor koji podržava njihove talenate, ideje. Kulturni centar Dorćol je uvideo značaj programa za našu kulturu i beskrajno sam zahvalna na tome.
Ko je Emilija Šljivić i šta želi da postigne sa ovim programima?
Ja sam neko ko je oduvek imao milion interesovanja, a to znači da sam se uvek interesovala za različite umetnosti, iako sam se primarno bavila pisanjem. Pored umetnosti, spomenula bih studije književnosti, etnologije i antropologije. “Stvaralački Eho” je nastao kao skup svih mojih interesovanja, ali i kao vapaj da ne zaboravimo na značaj stvaralaštva koji je važan sa razvijanje naših ličnosti. Stvaranje je duboko ljudski čin koji nas može dotaći, rasplakati, nasmejati, zamisliti, i mislim da je preko potrebno da stvaramo i da se na taj način povezujemo sa sobom i drugima, pogotovo u eri virtuelnih komunikacija. Produkcija je oblast kojom se bavim trenutno i u planu je realizacija kratkometražnih filmova.
Koji su ti budući planovi?
Uvek imam gomilu planova, ali defintivno su u planu projekti koji bi pomogli stvaraocima i istraživačima iz različitih naučnih i umetničkih oblasti. Ja sam optimista, ali uvek na umu imam realnost, i promislim više puta, pre nego što se upustim u realizaciju nekih projekata, jer mi je važno da se što više ljudi uključi i bude deo projekata. Sve radim sama, uređivanje, moderiranje, organizovanje, dizajn plakata, nedeljno se čujem sa deset do dvanaest ljudi po pitanju učešća u okviru programa, pa se nadam da ću naći tim koji bi imao vremena da se više posveti nedeljnim kulturnim dešavanjima.
Šta je za tebe umetnost?
Prva pomisao na umetnost je: beskrajno, katarza, univerzalnost, sloboda, empatija, stvaranje, kreativnost, spas, nada, snaga. Umetnost će spasiti svet.