Između reči “žene za jedno prezime”

Između reči "žene za jedno prezime"

Zbika poezije koju preporučujem - Međurečje, Marijane Pilipović

Sećam se kao da je bilo juče. “Teatar Levo” u Beogradu i neki događaj Arte grupe. Još nije izašla moja druga zbirka poezije. Dolazim, a osim glavnog urednika Miodraga Jakšića slabo koga poznajem. Visoka devojka, crne duge kose, lepa i komunikativna počinje sa mnom da razgovara. Malo sam pobrkala, zapravo ne sećam se svega. Čini mi se da je u nekim situacijama od samog dešavanja i razgovora važniji onaj osećaj koji ostaje, a ona mi je odmah prirasla za srce. Srele smo se svega par puta na sličnim događajima pre nego što me je Marijana Pilipović pozvala na promociju svoje prve zbirke poezije “Međurečje”. Dolazim u gradsku biblioteku, a sala već skoro puna. Kreće program, a ona izlazi i staje pred publiku samouverena, bez treme i bez knjige. Sve svoje pesme recituje napamet. Ali, ajde što ih zna napamet, nego što kad ona govori ni muva se ne čuje, a sve se čuje. Oseća se svaka reč. Vide se slike koje je nekada svojom dušom zapisala. Sve proživljeno putem svog divnog glasa i sa savršenom dikcijom, dočarava svakom slušaocu.

 

A onda se ređaju pesme “Ti si čovek koga ću voleti”, “Tačno se sećam da te se ne sećam”, “Taman”, “Moglo je da ne bude ništa”, “Ako se sećam šta će biti”, “Ja sam žena za jedno prezime” i mnoge druge… Možda i nije sve ove tada recitovala, ali su samo neke od mojih omiljenih koje se nalaze u njenoj prvoj knjizi.

Mnogo je toga što bih još o samoj Marijani mogla da kažem, jer ona nije više samo moja koleginica već i prijateljica. Mišljenja sam da se pesnik po pesmi može prepoznati i upoznati, pa bih odmah prešla na njene stihove.

Pored toga što nam Marijana vešto prikazuje slike svog života kroz pesme, ona u književni svet donosi sopstveni poetski izraz. Ne bih sada ovde koristila neke fraze koje možda ni sama ne razumem, već bih pokušala to da dočaram jednostavnim rečima koje će svako razumeti. U samim razgovorima sa Marijanom došle smo do zaključka da ljudi danas ljubavnu poeziju omalovažavaju i da se čini da više i nije toliko moderna. Istina ili ne? Ostaje da svako donese svoj zaključak.

Ono zbog čega ja volim njenu poeziju jeste činjenica da deluje da reči sa lakoćom izlaze iz nje. Upotrebljene reči su sasvim razumljive i jednostavne, a opet tako savršeno složene da pevaju njenu priču. U njenim pesmama nema rime (osim ponegde neka slučajna), ali su prepune melodija srca koje ja rečima ne mogu opisati, već se moraju osetiti. 

“Mene komadić nepovratno komadić tebe postade
Zato se ne plaši kad druga usta mojim glasom progovore
Kad pod prstima prepoznaš mekoću kose kojom pokrivao si se”
"Ako se sećam šta će biti"
Deo iz pesme

Dok pišem ovaj tekst pokušavam da sklopim rečenice koje će objasniti zašto toliko volim njenu poeziju, ali čini mi se da je jedini način da razumete ako delove iz pesama samo prekucam.

“Kad mi dođeš na radost sve dobije smisao
Godinama udaljen uzdah prepozna moj
Mirišući muške postelje učila sam da prihvatim
Senke svih žena koje nosiš u grudima”
"Kad mi dođeš na radost"
Deo iz pesme

Kako su ukusi u životu i u mnogim sferama različiti, tako je i u poeziji, i nekome se možda ove slike neće dopasti, neće odgovarati nečijem senzibilitetu, ali ono što je neosporno jeste da se radi o veoma pismenoj pesnikinji čiji je izraz lišen banalnosti, a pesme očišćene od svih “viškova”.

Nekoliko godina kasnije od Marijane i ja dobijam savet kako da čistim te viškove, kako da se “odreknem” delova svojih pesama. Tek sam u razgovoru sa njom shvatila šta to znači i mogu da kažem da mi se čini da je baš zahvaljujući njoj i moja poezija postala bolja. Mogla bih reći da mi je njena knjiga “Međurečje” uvek taman.

Posle ove zbirke Marijana je objavila i zbirku “Slovoslagač”, o kojoj ću pisati neki drugi put, a ako ste se zainteresovali možete se za knjige raspitati kod same autorke.

Ako želite da znate ko je zapravo “Žena za jedno prezime”, zašto je “Sa bogom na Ti” i šta se nalazi u njenom “Međuvremenu”, nabavite sebi jedan primerak ove knjige.

Taman

Taman si mi

Stalno si mi to govorio

 

Moj osmeh taman za tvoju sreću

Kad se sklupčam u tvojoj art-deko fotelji

Tamo kraj prozora koji gleda na Zvezdarsku šumu

Taman za tvoju inspiraciju

Onda crtaš dugo

 

Moje grudi taman za tvoje šake

Pokazuješ mi

Kosa taman da te pokrije

Onda je svu zamrsiš

Ja se kao ljutim

 

Kad ti spremam punjene paprike taman za dom

Kad mi se noću pije mleko od soje sa ukusom vanile

Taman da te izludim

Vraćaš se iz kuhinje i taman za kaznu te ljubim

 

Dok ti se telom prepuštam taman za prvog sina

Meni je bilo tesno

Tesno