Uncategorized

Pesnikinja ptica, mirnoće i trenutka Sledeća na mojoj listi omiljenih pesnika je Lara Dorin. Upoznale smo se 2012. godine kada smo išle na jedno zajedničko književno veče u organizaciji Književne omladine Srbije, za koju sam izdala svoju prvu zbirku poezije, a Lari je tada bila u prirpemi prva zbirka poezije, pre toga je objavila za istu kuću zbirku priča “Po snegu tiho pada sneg”. Sećam se kada sam je prvi put videla, izgledala mi je kao prava pesnikinja. Ako uopšte može da postoji takav izgled. Znam da do tada nisam upoznala nikoga sa tim imenom i da mi je prvo zbog toga bila interesantna, a potom jer je delovala nekako smireno, odmereno, kulurno, baš kao i njena poezija, što sam utvrdila kasnije, nakon što smo se dodale na fejsbuku, kada sam imala priliku i da se upoznam sa njenim pesmama. Ovaj put želim da ukažem na njene dve zbirke koje su izašle u izdavačkoj kući “Prometej”. U pitanju su “Kandelabri” i “Bela faza”. Pored toga što knjige same po sebi sjajno izgledaju (tvrd povez, lepe korice..) one su i sadržajno fantastične. Lara doživljavam kao pesnikinju mirnoće, ptica, zamišljenosti nad pesmama i životom. Evo kako je inspirišu ptice:   Ako ti kažem da sam volela ptice, ti mi nemoj kupiti jednu. Jer, imala sam jedno jato u grudima svojim, i puštala ga u snove visoko da krilima slobodnim zapara oranice neba. Ptice Deo iz pesme Koliko voli prirodu vidi se i u pesmi “Ponuda” u kojoj kaže da menja pesmu za praporce, bič, ralo i volove, i želi da umesto praznog stiha zamiriše zemlja. Pored prirode koja u vidu leptira i skakavaca proleće i skakuće kroz njenu poeziju i svojim postojanjem inspiriše pesnikinju, tu su i oni opisi trenutka ili trenutka koji naslućuje, a koji mi se posebno dopadaju. REFLEKSIJA Ja nisam došla da te budim i da otvaram tvoje oči. Došla sam da kažem da ličiš na mene, i da ništa na tebi nije kao moje, a sve je isto.   Ono što mi se takođe veoma dopada jeste kako ponavljanjem jedne reči u svakom stihu pravi smislenu pesmu čiji smisao kontrira naslovu. SAVRŠEN Moj život je tako savršen U savršenom sam neskladu sa sobom… Osećaj nespokojsta doveden je do savršenstva Odabir mogućnosti savršeno konfuzan Savršeno pamtim da sam nešto zaboravila Moji promašaji su tako savršeno precizni Neodređenost do savršenstva jasna Usavršila sam sumnju, i verujem joj… Podelila bih i deo njene pesme u kojoj se obraća Bogu i pita se da li je čuje i objašnjava da je ona samo čovek i moli za oproštaj. Oprosti mi bože… Neka tvoja ruka dotakne me meko blagoslovom svojim, što sam čovek samo i on mi je mera. Što ne znam za juče, danas ili sutra, več samo za dane u kojima volim… Čuješ li me, Bože Deo iz pesme Za kraj, želim da naglasim da pored pisanja Lara ima talenat i za crtanje i pravi sjajne ilustracije, već je ilustrovala 18 knjiga. Možete je zapratiti na nekoj od sledećih društvenih mreža i tamo pogledati njene radove ili pročitati još njenih pesama. Facebook Instagram ČUDO Moje čudo postoji Živo je i pomera se… Dok pošten svet spava, Hoda i zbija šale, Moje čudo piše pesme. Na papir kaplje i krvari Potpisuje se… Ostavlja otiske stopala, Tela, kože… Lagano vrhovima jagodica Dodiruje hartiju, i pažljivo, Takoreći tajno, Tanku liniju života Utiskuje u amanet.  

Između reči “žene za jedno prezime” Zbika poezije koju preporučujem – Međurečje, Marijane Pilipović Sećam se kao da je bilo juče. “Teatar Levo” u Beogradu i neki događaj Arte grupe. Još nije izašla moja druga zbirka poezije. Dolazim, a osim glavnog urednika Miodraga Jakšića slabo koga poznajem. Visoka devojka, crne duge kose, lepa i komunikativna počinje sa mnom da razgovara. Malo sam pobrkala, zapravo ne sećam se svega. Čini mi se da je u nekim situacijama od samog dešavanja i razgovora važniji onaj osećaj koji ostaje, a ona mi je odmah prirasla za srce. Srele smo se svega par puta na sličnim događajima pre nego što me je Marijana Pilipović pozvala na promociju svoje prve zbirke poezije “Međurečje”. Dolazim u gradsku biblioteku, a sala već skoro puna. Kreće program, a ona izlazi i staje pred publiku samouverena, bez treme i bez knjige. Sve svoje pesme recituje napamet. Ali, ajde što ih zna napamet, nego što kad ona govori ni muva se ne čuje, a sve se čuje. Oseća se svaka reč. Vide se slike koje je nekada svojom dušom zapisala. Sve proživljeno putem svog divnog glasa i sa savršenom dikcijom, dočarava svakom slušaocu.   A onda se ređaju pesme “Ti si čovek koga ću voleti”, “Tačno se sećam da te se ne sećam”, “Taman”, “Moglo je da ne bude ništa”, “Ako se sećam šta će biti”, “Ja sam žena za jedno prezime” i mnoge druge… Možda i nije sve ove tada recitovala, ali su samo neke od mojih omiljenih koje se nalaze u njenoj prvoj knjizi. Mnogo je toga što bih još o samoj Marijani mogla da kažem, jer ona nije više samo moja koleginica već i prijateljica. Mišljenja sam da se pesnik po pesmi može prepoznati i upoznati, pa bih odmah prešla na njene stihove. Pored toga što nam Marijana vešto prikazuje slike svog života kroz pesme, ona u književni svet donosi sopstveni poetski izraz. Ne bih sada ovde koristila neke fraze koje možda ni sama ne razumem, već bih pokušala to da dočaram jednostavnim rečima koje će svako razumeti. U samim razgovorima sa Marijanom došle smo do zaključka da ljudi danas ljubavnu poeziju omalovažavaju i da se čini da više i nije toliko moderna. Istina ili ne? Ostaje da svako donese svoj zaključak. Ono zbog čega ja volim njenu poeziju jeste činjenica da deluje da reči sa lakoćom izlaze iz nje. Upotrebljene reči su sasvim razumljive i jednostavne, a opet tako savršeno složene da pevaju njenu priču. U njenim pesmama nema rime (osim ponegde neka slučajna), ali su prepune melodija srca koje ja rečima ne mogu opisati, već se moraju osetiti.  “Mene komadić nepovratno komadić tebe postade Zato se ne plaši kad druga usta mojim glasom progovore Kad pod prstima prepoznaš mekoću kose kojom pokrivao si se” “Ako se sećam šta će biti” Deo iz pesme Dok pišem ovaj tekst pokušavam da sklopim rečenice koje će objasniti zašto toliko volim njenu poeziju, ali čini mi se da je jedini način da razumete ako delove iz pesama samo prekucam. “Kad mi dođeš na radost sve dobije smisao Godinama udaljen uzdah prepozna moj Mirišući muške postelje učila sam da prihvatim Senke svih žena koje nosiš u grudima” “Kad mi dođeš na radost” Deo iz pesme Kako su ukusi u životu i u mnogim sferama različiti, tako je i u poeziji, i nekome se možda ove slike neće dopasti, neće odgovarati nečijem senzibilitetu, ali ono što je neosporno jeste da se radi o veoma pismenoj pesnikinji čiji je izraz lišen banalnosti, a pesme očišćene od svih “viškova”. Nekoliko godina kasnije od Marijane i ja dobijam savet kako da čistim te viškove, kako da se “odreknem” delova svojih pesama. Tek sam u razgovoru sa njom shvatila šta to znači i mogu da kažem da mi se čini da je baš zahvaljujući njoj i moja poezija postala bolja. Mogla bih reći da mi je njena knjiga “Međurečje” uvek taman. Posle ove zbirke Marijana je objavila i zbirku “Slovoslagač”, o kojoj ću pisati neki drugi put, a ako ste se zainteresovali možete se za knjige raspitati kod same autorke. Facebook Instagram Ako želite da znate ko je zapravo “Žena za jedno prezime”, zašto je “Sa bogom na Ti” i šta se nalazi u njenom “Međuvremenu”, nabavite sebi jedan primerak ove knjige. Taman Taman si mi Stalno si mi to govorio   Moj osmeh taman za tvoju sreću Kad se sklupčam u tvojoj art-deko fotelji Tamo kraj prozora koji gleda na Zvezdarsku šumu Taman za tvoju inspiraciju Onda crtaš dugo   Moje grudi taman za tvoje šake Pokazuješ mi Kosa taman da te pokrije Onda je svu zamrsiš Ja se kao ljutim   Kad ti spremam punjene paprike taman za dom Kad mi se noću pije mleko od soje sa ukusom vanile Taman da te izludim Vraćaš se iz kuhinje i taman za kaznu te ljubim   Dok ti se telom prepuštam taman za prvog sina Meni je bilo tesno Tesno