Sve priče imaju svoju plejlistu

Sve priče imaju svoju plejlistu

Intervju sa Katarinom Mitić, muzikologom

Katarina je muzikolog, supervizor muzike i kreativni marketar. Pored toga ona je osnivač bloga Music Storyline na kome piše priče o plejlistama koje sastavlja. Spajanje muzike sa različitim disicplinama jeste nešto što je odredilo njen životni put i otvorilo prostor za Music Storyline platformu. Kako ona kaže svaka priča ima svoju plejlistu, a svaka slika ima svoju pesmu. Pored toga ona je članica organizacionog tima u FEMIX kolektivu koji se zalaže za promociju i afirmaciju ženskog stvaralaštva u različitim oblastima umetnosti.

Šta je za tebe umetnost?

Umetnost je nešto što nas je prošle godine održalo na nogama. Umetnost često pronalazim u nekim potpuno netpičnim stvarima, a i neki ljudi sami po sebi jesu umetnost i njihov rad je ono što inspiriše i pokreće. Protekla godina nam je dala prostor za umetnost i pored svega bilo mi je fascinantno kako su se neki ljudi snašli i ni iz čega pravili čuda.

Završila si muzičku akademiju - smer muzikologija. Odakle tolika ljubav prema muzici i kakvo je tvoje iskustvo pevanja u horu Collegium musicum?

U srednjoj muzičkoj školi sam svirala flautu, ali već na sredini srednje škole shvatila sam da me sviranje instrumenta neće zadovoljiti i da imam suviše veliki dijapazon muzičkih interesovanja da bih se opredelila samo za jednu stvar. Muzikologija mi se učinila kao oblast gde ću se pronaći i sad mogu da kažem da kad bih se opet rodila opet bih isto upisala. Muzikologija daje široke mogućnosti, školuje muzičke urednike za različite sfere, supervizore muzike, muzikolozi su i ljudi koji pišu kritike, recenzije…

Studije su bile teške pa nisam odmah počela da pevam u Kolegijumu, jer kad si član to iziskuje vreme, maltene je kao neki posao. To iskustvo je jedna od stvari koje su me odredile i promenile život u određenom smeru. Rad pod dirigenstkom palicom Darinke Matić Marović bio je pravi blagoslov i neverovatna sreća.

 

Pokrenula si svoj blog Music Storyline. Kome su namenjene tvoje plejliste i šta te je navelo da pokreneš ovaj projekat? Zašto je na listi baš 21 pesma?

Čitava priča se dugo krčkala u meni, dok nije realizovana. Dugo sam već u medijima na neki način, jedna od praksi koje sam imala su i PR, promocije, komunikacije sa medijima i radila sam u medijima. Na žalost situacija u medijima je sve gora i gora što automatski znači da se zatvaraju vrata i za neku super muziku koja bi trebalo da ima svoj prostor. Onda sam shvatila da u 21. veku svako može da radi u tom neograničenom online prostoru i da je naveće ulaganje moja ideja i vreme. Tako je nastao i Music Storyline – nema prostora? Ajde da ga napravimo! Vetar u leđa su mi dali i ljudi oko mene koji vole da čuju moje muzičke preporuke, a poželela sam to da proširim. To je svakako moj životni poziv i svaki svoj dan počinjem nekom novom muzikom. Rešila sam da to skupim sve na jedno mesto i trebalo je da osmislim samo formu. Razmišljala sam o ljudima koji će to slušati i došla na ideju – tri pesme za svaki dan, pošto jednom nedeljno šaljem plejliste na mejl i tako došla na ideju da bude baš 21 pesma. Svaka plejlista u proseku sadrži sat i po muzike.

 

Jedna si od članica Femixa - organizacije koja se bavi promocijom i afirmacijom ženskog stvaralaštva u različitim oblastima umetnosti. Izašla je godišnja kompilacija muzike Femikseta 9, šta ona zapravo predstavlja i koja je tvoja uloga u svemu tome?

Femikseta je godišnja kompilacija pesama autorki, kantautorki i bendova sa ženskim autorstvom sa teritorije Srbije. Jedinstvena je na više nivoa, prvi nivo je što je jedina u regionu. Nadamo se da ćemo inspirisati i kolektive u regionu da pokrenu nešto slično, jer je stavrno važno da se devojkama u muzici pruži veća podrška. Naše projekte zasnivamo na veoma ozbiljnom radu, kako u naučnim okvirima, tako i u radu na terenu. Druga jedinstvena stvar je u tome što kao ni moje plejliste, kompilacija nije žanrovski ograničena, pa se tako na jednoj kompilaciji nalazi ženski metal bend, neka repreka ili neka super pop pesma. Ove godine smo imali rekordan broj prijava što nas je oduševilo pa smo napravili dvostruko izdanje sa 25 pesama. Ja sam bila deo selektorskog tima, i stvarno je bilo teško, nijanse su odlučivale o finalnom rezultatu. Nova femikseta je dostupna na bandcamp platformi. 

Radila si i na Naxi radiju i Radiju Beograd 3. Kakvo ti je bilo to iskustvo? Budući da si na doktorskim studijama i baviš se naučnim radom, u kom pravcu planiraš da razvijaš svoju dalju karijeru?

Rad na radiju stvarno obožavam, jer je on moja velika ljubav. Tamo je specifičan kolektiv i imala sam stvarno ludu sreću da budem deo te priče. To iskustvo mi je bilo odskočna daska, jer mi je rad na Naxi radiju bio prvi poslovni angažman. Tamo sam imala prilike da sarađujem sa najvećim imenima regionalne muzičke scene i to je nešto što je upotpunilo moja znanja, ojačalo me i dalo podstrek za dalje. Angažman na Radiju Beograd 3 je bio u okviru projekta i tada smo radili premijere sa velikih operskih scena, što je za mene takođe bilo uživanje jer obožavam operu. Rad na doktoratu je došao kao prirodan sled. Oduvek me je zanimala muzika u medijima. Ono čime se bavim u svom doktorskom radu jeste muzika u video igrama kao širi pojam. Mene zanima na koje sve načine prostor video igara može biti koristan za sve one koji se bave muzikom, u kom položaju su umetničke igre, i mislim da je budućnost i potencijal u tom prostoru. Mogu da kažem da sam srećna i da imam životnu privilegiju da radim ono što volim.

Šta te inspiriše i o čemu sanjaš? Gde vidiš svoje mesto u ovom svetu?

Često se pitam koji je to minimum koji pravi razliku. Za mene to jesu i moje plejliste, jer ako jednom nedeljno uspem da obradujem nekoga, da ulepšam nekome radno vreme ili odmaranje i da otkrije nešto novo, za mene je to bonus. S druge strane rad u kolektivima poput femiksa daje prliliku da doprinesem i da u tom slučaju dam podstreka mladim ženama na svom karijernom putu. Inspiriše me kad vidim da sam napravila neku malu razliku.

Inspirišu me ljudi. Od njih se polazi i sa njima se sve završava.

Šta bi bila tvoja poruka svetu?

Pokazalo se da ono što volimo da radimo može i da nas spase. Možda će to nekad biti i hobi, ali na kraju to zavisi samo od nas samih i od našeg uloženog vremena.