Intervju sa Uglješom Colićem, doktorom likovne umetnosti
UMETNOST PRE SVEGA
Postoje umetnici koji stvaraju i ceo život posvete samo tome, a postoje i oni koji se pored toga posvete i naučno istraživačkom radu, ali i promociji umetnosti uopšte. Jedan od takvih umetnika je i Uglješa Colić, doktor likovne umetnosti koji živi i radi u Novom Sadu. O časopisu Umetnost pre svega (UPS), umetničkoj grupi Marker, oblastima njegovog naučnog istraživanja, kao i o njegovoj umetnosti, čitajte u narednim redovima.
Šta je za tebe umetnost?
Umetnost je kreativni stvaralački čin kojim se izražavaju ideje i emocije, a koji je nerazdvojiv od duhovnosti. Umetnost je jedina stvar za koju vredi živeti. Česta zabluda je da treba živeti od umetnosti, zapravo treba živeti za umetnost. Umetnost je uzvišena i večna, svima bliska, a istovremeno mnogima nedostižna i neuhvatljiva. To je stvaralački proces koji nema kraja, jer je ona svevremena. Stvaranje umetnosti nije usamljenički čin, umetnik ne stvara samo za sebe i svoje savremenike, već za generacije koje tek dolaze. Ne možemo razumeti umetnost dok je ne sagledamo iz aspekta večnosti.
Zašto slikaš? Odakle ljubav prema likovnoj umetnosti?
Slikam zbog unutrašnje potrebe koja me goni da stvaram, beležim i komponujem u različitim materijalima i formama. Imam jednostavnu potrebu, poput žeđi koja je neutoljiva i koja me tera da iznova tragam za novim likovnim rešenjima na različite teme. Tema i ideja ima beskonačno, a na nama je da selektujemo neke od njih koje možemo da realizujemo tokom našeg kratkog veka. Uzmimo na primer pejzaž. Ako zastanemo ispred nekog prizora, on u nama budi duboke emocije i ukoliko ga naslikamo odmah, u pleneru, tu na licu mesta, to će biti sigurno sasvim drugačiji doživljaj od onog kada bi ga slikali po fotografiji i to direktno utiče na sliku koja nastaje. Ako slikamo pejzaž uživo, on je živ, pomera se, mi vidimo promenu svetla, senke, kontraste, vetar ćarlija, pomera lišće, grane, travke, odsjaj u Dunavu se menja, reka se bistri i muti u najezdama oblaka ili barki. Kako se sunce pomera, pomeraju se i njive, vinogradi, ravnice i planine, a mi beležimo naš doživljaj i taj doživljaj se menja sa prizorima ispred nas. Mnogo slika se stvore i nestanu dok se ne završi ona konačna verzija slike.
Ljubav prema likovnoj umetnosti oduvek je bila prisutna u meni. Verovatno se nešto od te ljubavi dobija odmah po rođenju, poput karaktera, dok se drugi deo razvija i neguje još od najranijeg uzrasta, poput ličnosti.
Nisi samo umetnik već se baviš i naučno-istraživačkim radom i profesor si na Akademiji strukovnih studija u Novom Sadu, a uz to si i doktor likovne umetnosti. Koje su glavne oblasti tvojih istraživanja?
Trenutno radim na Akademiji strukovnih studija Novi Sad na odseku: Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača Novi Sad, na Master strukovnim studijama, gde predajem izborne predmete: Likovno oblikovanje materijala, Likovne igre i dečja kreativnost, Novi mediji i likovna komunikacija i Likovni aspekti igračaka i njihova izrada. Likovne oblasti mojih istraživanja su tradicionalni mediji poput crtanja, slikanja, vajanja, grafike, ali i novih medija, poput animacije. Sve što radim sa studentima u toku nastave, vaspitači mogu da primene u praksi u radu sa decom u vrtiću, a pored toga dosta radimo na podsticanju kreativnosti. Izražavamo se koristeći prirodne i reciklažne materijale, kao i brojne likovne tehnike. Veoma je važno da podstaknemo maštu i kreativnost kod dece predškolskog uzrasta i da ih ohrabrimo u likovnom stvaralaštvu. Važno je da ljudi shvate da vaspitači danas stvaraju temelje naše budućnosti.
Pored crtanja, slikanja, grafike i vajanja baviš se i izradom scenografije i kostimografije, kao i oslikavanjem murala. Kako se opredeljuješ u kojoj tehnici ćeš da radiš neko delo?
U zavisnosti od toga kako se razvija ideja, tako se trasformiše i tema određenog ciklusa radova. Nekada tema odredi tehniku jer nekim materijalima možemo bolje da dočaramo određene emocije, a nekada eksperimentisanje materijalima i tehnikama jednostavno nametne tematiku. Eksperiment je iskorak u nepoznato i ishodi su vrlo često neizvesni, to je nešto što je vrlo uzbudljivo tokom stvaralačkog procesa. Lično preferiram istu temu da uradim i u crtežu, slici, grafici i skulpturi. To mi je prirodni tok istraživačkog procesa, koji često traje nekoliko godina. Izložba slika od stotinak radova koja se predstavlja publici u nekoj galeriji samo je odabir od mnogo veće serije radova koja se razvija i živi i pre i nakon izložbe. Na moje stvaralaštvo vrlo često utiče muzika, književnost ili pozorište.
Scenografija i kostimografija su druga priča, one se rade u dogovoru i razgovoru sa ekipom predstave i u korelaciji sa zadatom temom. U zavisnosti od teme ima manje ili više slobode za izvedbu. Uvek je izazovno raditi nešto u timu, jer su slikari navikli da rade sami, pa mi to daje nove perspektive. Takođem to me dovodi do vrlo interesantne teme koju izučavam poslednjih nekoliko godina, a to je sinergija različitih umetnosti.
Murale ljudi često doživljavaju kao dekorativni element u eksterijeru ili enterijeru, poput nekog drugorazrednog ukrasa koji je tu kako bi prekrio prljavu fasadu. Murali su slike na zidu. Prema muralima se tako i ophodim, slikam ih kao slike, samo su nešto većeg formata i na zidu, a ne na platnu, dasci ili papiru. Slikam ih direktno na praznu podlogu iz ruke, tako što umočim četku u boju i krenem, bez nekih unapred pripremljenih mreža ili konturnih linija poput onih u bojankama. Dakle, imaju podjednaku jačinu i težinu, ravnopravno kao i sva ostala likovna dela, sa malom, ali značajnom razlikom, ukoliko su u javnom prostoru, murali pripadaju svima i oni postaju javno dobro, a to sa sobom nosi i dodatnu odgovornost.
Gde se sve mogu videti tvoji murali?
U Novom Sadu sam oslikao mural Marije Trandafil (2020.), velike srpske dobrotvorke, upravo na Trgu Marije Trandafil, a portret Aleksandra Tišme (na stogodišnjicu rođenja 2024.), novosadskog pisca, oslikao sam u ulici Braće Ribnikar na zidu Društva književnika Vojvodine. Tokom pozorišnog festivala Mapa u Čačku naslikao sam prenosivi mural ispred Doma kulture u toku jednog dana pred publikom sa temom mapiranja arhitekture Čačka (2024.), to je bio umetnički performans i demonstracija tehnike. U Rusiji sam gostovao na međunarodnom simpozijumu gde sam oslikao tri murala u Sergejevom Posadu (2022.), jedan su portreti umetnika, drugi je pejzaž, dok je treći interpretacija pejzaža Nadežde Petrović, sva tri murala su izvedena u javnom prostoru. Takođe sam oslikao mural sa temom Petrovaradinske tvrđave na Telepu u Adrenalin parku (2023.) i mural iz dva dela na vrtiću ,,Zvezdan” na Novom Naselju (2023.) , gde sam jedan deo oslikao zajedno sa decom iz vrtića i to je bilo posebno iskustvo. Oslikao sam i portret karlovačkog slikara Evgenija Kneževića (2025.) u Sremskim Karlovcima, kao i brojne murale na privatnim posedima. Uvek je lepo podeliti svoju umetnost sa drugima.
Umetnost pre svega (UPS) – časopis za kulturu i umetnost postoji već 6 godina i izlazi dva puta godišnje. Kako si pokrenuo ovaj časopis i kako reaguju čitaoci na njega? Koji su budući planovi za časopis?
UPS je jedinstven časopis na našim prostorima koji obuhvata likovnu, dramsku i muzičku umetnost, kao i književnost i predstavlja svojevrstan mozaik umetnosti. Koncipiran je tako da je svaki broj tematska celina, a redakcija je otvorenog tipa. Za sada je objavljeno 12 brojeva za koje je pisalo preko 50 autora iz različitih oblasti i napisalo preko 100 tekstova. Posebnu vrednost časopisa čine intervjui i reportaže koji se objavljuju isključivo u UPS-u i ne mogu se nigde drugde pročitati. Časopis izlazi u štampanoj formi i nije dostupan onlajn stoga predstavlja pravu poslasticu. UPS nije naučno-istraživački časopis, već časopis koji predstavlja umetnost na zanimljiv način i namenjen je širokoj publici svih uzrasta. Cilj nam je da negujemo i stvorimo novu kulturnu publiku. Oduvek sam želeo da pokrenem ovakav časopis koji bi mogao da otvori kulturni dijalog među umetnicima, kritičarima i publikom. Tako nešto nije postojalo u ovakvom obliku. Do sada smo organizovali brojne promocije UPS-a u različitim gradovima na kojima se uvek realizuje okrugli sto sa publikom i gostima u vezi sa aktuelnim brojem i gde pokrećemo javne debate o umetnosti i stvaranju. To ćemo nastaviti da radimo i u budućnosti. U narednim brojevima planiramo da obradimo još mnogo zanimljivih tema, objavimo veliki broj novih tekstova i intervjua i proširimo broj saradnika iz različitih oblasti, kako bi časopis zadržao kvalitet, a ostao svevremen i atraktivan širokoj publici.
Osim što si profesor i što uređuješ časopis, kao umetnik si imao dosta grupnih ali i samostalnih izložbi. Pored toga si i organizator različitih projekata i performansa, a držao si i predavanja u inostranstvu. Odakle crpiš snagu za sve te aktivnosti? Šta te inspiriše?
Izložbe doživljavam kao kompeticiju sa samim sobom, one su deo stvaralačkog procesa i jedan od načina komunikacije sa publikom. Takođe su povod da se okupi više umetnika iz različitih oblasti kako bi kreirali program otvaranja izložbe, poput muzičara, književnika i dramskih umetnika. Rad na časopisu mi je hobi u kojem zaista uživam jer sam zahvaljujući UPS-u upoznao mnogo sjajnih umetnika i saznao puno novih stvari. Različiti projekti su sjajna prilika za dodatno usavršavanje i za nova promišljanja. Jednostavno radim, a inspiracija dođe onako usput, poput vrelog letnjeg povetarca. Posedujem unutrašnju potrebu za stvaranjem, samo je dovoljno da krenem, a sve ostalo dođe samo. Mnogo sam radoznao i volim da eksperimentišem sa raznolikim priborima i materijalima, to me iznova dovodi do novih likovnih rešenja. Danas ljudi retko imaju priliku da zastanu i razmisle, sagledaju, analiziraju i diskutuju. Potrebno je odvojiti vreme za takve stvari ukoliko želimo da složimo lični mozaik umetnosti.
Osnivač si i umetničke grupe Marker. Kako ste nastali i šta radite?
Umetnička grupa Marker istražuje savremenu vizuelnu umetnost, sinesteziju različitih umetnosti i markira zaboravljenu istoriju umetnosti. Prvi zvanični projekat podržan od EU ostvarili smo 2025. godine, to je bila Umetnička kolonija Tragom Evgenija Kneževića. Cilj nam je bio da pokrenemo umetničku koloniju koja je eksperimentalna, gde tema, pribor i materijal nisu unapred zadati nego su po želji umetnika i gde se svi učesnici podstiču na eksperimentisanje. Pored slikara, na koloniji su istovremeno učestvovali i pisci i muzičari, te je došlo do zaista sjajne saradnje. Evgenija Kneževića smo izabrali jer je nepoznat slikar iz Sremskih Karlovaca, koji je i sam eksperimentisao stvarajući u različitim slikarskim tehnikama, a bio je i likovni pedagog i prijatelj sa Milanom Konjovićem. Ostavio je iza sebe zaista vredan rad i dela, a danas je potpuno skrajnut i želeli smo da ukažemo na njegov značaj u istoriji umetnosti Sremskih Karlovaca. Sa kolegama Markerima izlagao sam ove godine već nekoliko puta u zemlji i inostranstvu, a čeka nas još mnogo zajedničkih poduhvata, neki od njih su slikari: Saša Vasiljević, Strahinja Jerkov i Stefan Matić. Verujem da će umetnička grupa Marker imati još projekata, a želimo da Umetnička kolonija Tragom Evgenija Kneževića postane tradicionalna manifestacija Markera.
Na čemu trenutno radiš?
Trenutno završavam seriju ahromatskih, crno-belih crteža koju sam započeo 11. marta, a planiram da je završim 11. aprila. Hteo sam sebi da postavim izazov i da vidim koliko ću crteža A3 formata uspeti da izvedem u jednoj velikoj ukoričenoj svesci. Obožavam sebi da iznova postavljam nove izazove. Tema crteža su ženski portreti, a nadahnuće crpim iz Pikasovih radova, od plave faze pa sve do kubizma. Ideja je da se sveska, kada bude popunjena, izloži na postamentu u centru galerije gde će publika imati priliku da je prelistava, tako ćemo postići intimnu atmosferu dnevnika. Istovremeno svaki posmatrač će jasno i direktno imati uvid u razvoj i ogromnu transformaciju crteža u periodu od samo mesec dana.
Od početka kalendarske godine, tradicionalno sam započeo novu seriju slika. To mi je postao običaj, da sa početkom nove godine započnem i novo likovno istraživanje. Ova serija pejzaža predstavlja logičan nastavak prethodnih istraživanja u crtežu, grafici i slici sa značajnim stilskim zaokretom. U pitanju je serija radova pod nazivom Korenje visina, a tema slika su predeli Srema. Slike su rađene u kolorističkom stilu i ekspresionističkim potezima, ali uz uticaj fovizma i kubizma predstavljaju novu razvojnu fazu. Reljef slike pojačan je upotrebom prirodnih materijala poput peska ili zemlje, kao i upotrebom slikarskih platna različitih tekstura. Nova izložba uskoro će biti i najavljena.