Portret umetnika
Ana Belanović
Umetnost ima snagu da menja, povezuje i leči
U decembru sam se prijavila da učestvujem u grupnoj izložbi humanitarnog karaktera “Umetnost na dar” u galeriji Green door art u Beogradu. Kada sam otišla da odnesem svoj rad, tada sam upoznala Anu Belanović, vlasnicu galerije. Pored toga ona je i sama umetnica i bavi se staklom, što je veoma retko kod nas. Sama je učila kako da stvara predmete od stakla, jer škola kod nas za to ne postoji. Pored toga saznala sam da je po struci ekonomistkinja. Kako se našla u svetu umetnosti, kako je nastala sama galerija, kako ona doživljava umetnost i još po nešto čitajte u nastavku teksta.
Šta je za tebe umetnost?
Za mene je umetnost život. Sloboda. Potreba da budem svoja. Kroz umetnost govorim onda kada reči nisu dovoljne. Moji radovi su moj unutrašnji glas – staklo oslikava moju dušu, emocije i inspiraciju. U njemu su sačuvani trenuci, stanja, tišine i snaga. Umetnost mi daje prostor da budem iskrena, ogoljena i istinita, bez objašnjenja i kompromisa.
Kako se diplomirana ekonomistkinja našla u svetu umetnosti?
Završila sam Ekonomski fakultet i više od decenije radila u korporativnom svetu. Bila sam deo sistema koji zahteva brzinu, rezultate, rokove i stalni pritisak. Iako sam profesionalno napredovala, u jednom trenutku sam shvatila da sam se umorila – ne fizički, već duboko iznutra.
Staklo je u moj život ušlo kao vid antistres terapije, kao beg od svakodnevice. Počela sam da stvaram da bih se odmorila, a onda sam utonula u svet boja, refleksije i svetlosti. Taj susret sa staklom potpuno je promenio moj život i opredeljenje.
Rad sa staklom me je izgradio – naučio me istrajnosti, jer je zanat zahtevan; strpljenju, jer proces ne trpi žurbu; ali i radosti, jer u tom procesu gubim pojam o vremenu. To je prostor u kome zaboravljam probleme i svakodnevnicu i ulazim u jedan potpuno drugačiji, tihi i ispunjavajući svet.
Kako i kada je nastala tvoja ljubav prema staklu i gde si učila da radiš sa njim?
Ljubav prema staklu rasla je spontano, iz radoznalosti i potrebe za stvaranjem. Na umetničkim fakultetima kod nas ne postoji smer za rad sa staklom, niti formalne škole za Tiffany tehniku ili fuziju stakla.
Bila sam samouka. Nije bilo lako doći do znanja, informacija, materijala ili alata. Nisam imala mentore ni sistemsku podršku. Ali velika ljubav i strast prema stvaranju bile su jače od svih prepreka.
Učila sam gledajući strane tutorijale, istražujući, grešeći, ponavljajući procese. Mnogo sam maštala, sanjala i osmišljavala kako da nešto napravim na svoj način, u skladu sa mogućnostima koje imam. Svaki komad stakla bio je nova lekcija.
Šta sve izrađuješ od stakla i kakva je konkurencija kod nas?
Mogućnosti rada sa staklom su ogromne – to je izuzetno zahvalan materijal u enterijeru. Izrađujem staklene vaze, činije, skulpture, zidne forme, slike, satove, lampe, kao i unikatni nakit od posebnog stakla.
Staklo ima moć da prostoru da svetlost, dubinu i karakter. Kod nas nema mnogo umetnika koji se kontinuirano i ozbiljno bave fuzijom stakla, što ovaj medij čini još posebnijim i otvorenim za dalji razvoj.
Kako je nastala Green Door art galerija?
Green Door art galerija nastala je pre tri godine, iz moje duboke potrebe da živim ono što jesam. Želela sam prostor u kome mogu da stvaram, ali i da uživo pokažem ljudima koliko je staklo lepo, toplo i živo.
Galerija je zamišljena kao mesto susreta – prostor za samostalne i kolektivne izložbe, za podršku umetnicima, za dijalog i razmenu. Moj cilj je bio da doprinesem razvoju kulturne i umetničke scene i da stvorim intiman, topao prostor u kome se ljudi okupljaju, druže i međusobno podržavaju.
Novogodišnja izložba „Umetnost na dar“ je humanitarnog karaktera. Kako je nastala i kome su namenjena sredstva?
„Umetnost na dar“ nastala je iz želje da se spoje lepota, humanost i odgovornost. Ideja je da podstaknemo ljude da za novogodišnje poklone biraju umetnička dela – jer ona u sebi nose emociju, ljubav i trud umetnika i samim tim imaju veću vrednost od same cene.
Izložba ima i humanitarni karakter – deo sredstava svake godine usmerava se onima kojima je pomoć najpotrebnija. Na taj način umetnost postaje most između stvaranja i solidarnosti.
Ove godine zajedničkim delovanjem smo prikupili sredstva za decu ometenu u razvoju iz udruženja „Naš svet“ iz Leskovca, ali ono što mi je posebno važno jeste to što se čulo za njih i što su kroz ovu izložbu osetili podršku i pažnju. To je možda i najveća vrednost svega ovoga.
Koji su ti budući planovi?
Planiram da ove godine pokrenem radionice fuzije stakla, sa željom da svoje znanje i ljubav prema ovom materijalu prenesem drugima. Volela bih da ljudima približim proces i pokažem koliko je rad sa staklom kreativan, lekovit i inspirativan.
U martu nas očekuje kolektivna izložba „Ritam života“, za koju je konkurs otvoren do 1. marta. Takođe, otvoren je i konkurs za samostalne izložbe u Green Door galeriji.
Moj plan je da nastavim da gradim prostor slobode, stvaranja i susreta – jer verujem da umetnost ima snagu da menja, povezuje i leči.