Mariola Pantelić

Iz rukopisa

PRAZNINA

Sam svoju prazninu biraš. Rupe kopaš na sopstvenim putevima. Osvrćeš se gledajući u čijim rukama burgija stoji, Ogledalo ne vidiš. Misliš iste ruke drže kamen koji ga razbija. A sve vreme na njemu sediš. Plašiš se njegove tvrdoće, Ali kamen prah lako postaje kada nađeš pravo oruđe. Sam svoju prazninu biraš. Ne znaš kako. Ne

PRAZNINA Read More »