Venac od snova

Satkana u moju ruku misli

Iznebuha i bez kakve greške

U snu sazda venac taj od reči

Onog dana kad se pišu pesme.

 

Kad otkloni mrenu straha svojih

Sa sanuća davno prošlih, novih

Kad naveze u pesme svoje sve

Što nije smela niti znala pre

 

Rodiće se u tom sanku ova

Još jedna, lepša

Kao venac od snova!

 

(Iz istoimene zbirke, 2015.)

 

Leave a Comment