med

Intervju sa Rankom Šironjom, pčelarom DRUŽENJE SA PČELAMA JE TERAPIJA Kada sam pre desetak godina počela da plešem tango, nisam znala koliko ću kroz ovaj ples upoznati različite zanimljive ljude koji se bave najrazličitijim poslovima. Jedan od njih je i Ranko Šironja, pčelar koji proizvodi med “U pčelinjem društvu”. Ranko je završio Višu poslovnu školu u Beogradu i duži niz godina je radio u struci, ali pčelarstvo mu je ljubav od malih nogu. Pre 12 godina odlučio je da se posveti pčelarstvu i vrati sebi i prirodi. Član je Društva pčelara Beograd, a redovno posećuje pčelarske seminare i predavanja i prati nova pčelarska saznanja kako u zemlji tako i u inostranstvu i smatrala sam da je odličan sagovornik da odgovori na sva ona pitanja vezana za blagodeti med ai drugih pčelinjih proizvoda, kao i ona koja se tiču opstanka pčela, koje su neverovatno važna karika u lancu ishrane našeg ekosistema. Kako si počeo da se baviš pčelarstvom i priozvodnjom meda? Želja da se bavim pčelarstovom u meni je postojala još od malih nogu. U četvrtom razredu osnovne škole imali smo sekciju za pčelarstvo pošto je nastvnik bio pčelar.Imao je želju da svoje znanje prenese i na svoje učenike, a ja sam uvek sa radošću posećivao pčelarsku sekciju i još tada suvideo da tu ima nešto što me privlači i znao sam da ću se pre ili kasnije baviti pčelarstvom. Uslovi za to su se stekli tek 2014. godine kada sam, baveći se do tada raznim poslovima uglavnom vezanim za ekonomiju i trgovinu, jednostavno odlučio da prestanem da se bavim tim poslom s obzirom da sam osetio zasićenje i uvideo da takva vrsta posla više nije za mene.  Tada sam, sasvim slučajno ili ne, stupio u kontakt sa dvojicom drugara koji su se bavili pčelarstvom a bili su iz moga kraja. Odmah sam ih pitao da li bi hteli da me uče tom poslu, u početku nisu bili previše raspoloženi, ali su me na moje insistiranje primili u družbu. To je bilo pre 12 godina i od tada se od pčelarstva nisam rastajao. Može se slobodno reći da je to bio zahtev mog unutrašnjeg bića koji sam ja sledio, a zapravo i nisam imao pojma u šta se upuštam, ali želja je prevladala. Pčelarstvo podrazumeva boravak u prirodi. Da li zbog toga voliš pčelarstvo ili postoji još neki razlog? Boravak u prirodi je svakako jako bitan za svakog čoveka, pa tako i za mene i to je sigurno jedan od razloga, ali nije najvažniji. Druženje sa pčelama, rad oko njih i sam boravak u blizini košnica za mene ima terapeutski uticaj. Uostalom naučno je i dokazano da sam boravak u blizini košnice, udisanje aerosloli iz košnice, ako i sam pčelinji ubod (apitoksin) imaju izuzetno pozitivan terapeutski uticaj na čovečiji organizam. Vazduh iz košnice ima izuzetno prijatan, da ne kažem opojan, miris voska propolisa i ostalih supstanci, deluje smirujuće i blagotvorno na ljudski organizam. Takođe posmatranje rada pčelinjeg društva je samo po sebi doživljaj koji izaziva u čoveku osećaj mira, spokoja i divljenja pred jednom takvom savršenom organizacijom u kojoj vladaju samo prirodni zakoni. Da ne ulazimo sada u brojke o milionima godina koliko su stare pčele na planeti zemlji a koliko je ljudska vrsta prisutna na istoj, brojke su u svakom slučaju desetinama miliona godina više na strani pčela i to samo po sebi u meni izaziva osećaj divljenj, jer smatram da se nije desilo slučajno da su uspele da prežive i opstanu toliko dugo. Kada sam se opredelio za ovu delatnost svakako materijalni aspekt nije bio prioritet, za mene pored zdravlja koje je izuzetno bitno, posebno važan aspekt svakog čoveka je vreme, jer je to resurs koji je svakome od nas ograničen. Polazeći od tog aspekta odlučo sam da bi provođenje vremena družeći se sa pčelama bilo najbolje potrošeno vreme za mene. Poljoprivrednicima su vremenski uslovi jedan od najvećih izazova sa kojima se susreću. Kakva je situacija sa proizvodnjom meda, koji su najveći izazovi sa kojima se susrećeš prilikom gajenja pčela i pri sakupljanju meda? Vremenski uslovi su izuzetno bitan faktor u sektoru poljoprivrede a posebno je važan i za pčelarstvo, sve naše aktivnosti se odvijaju pod otvorenim nebom. Vremenska prognoza je prva stvar koju pogledam ujutru kada se probudim, od vremenske prognoze zavisi raspored svih aktivnosti a naravno ima i odlučujući faktor i na same prinose, kako meda tako i drugih pčelinjih proizvoda. Poslednjih godina se susrećemo sa neverovatnim promenama vremena kako na ostalim delovima zemlje tako i kod nas. Dešavale su se kišne godine gde kiša neprekidno pada i po mesec dana svaki dan, takvi uslovu su nemogući za rad i predstavljaju direktnu štetu za poljoprivredu, a imamo i situacije, kao na primer prošle godine, gde smo imali tri toplotna talasa od preko 40 stepeni u toku leta posle čega imamo efekat spržene zemlje, što takođe predstavlja izuzetan izazov i remeti sve aspekte proizvodnje. Svaki poljoprivredni priozvođač je svestan rizika i uslova rada i svestan je da na te uslove ne može da utiče, međutim i u takvim uslovima moguće je proizvesti zadovoljavajuću količinu proizvoda. Najveći izazov u pčelarstvu ne predstavlja proizvodnja iako su uslovi za istu svake godine sve teži. Produktivnost pčelarstva se u poslednjih 20 godina prepolovila, upravo zbog promene klimatskih uslova, a najveći izazov u pčelarstvu predstavlja nelojalna konkurencija, koja do te mere guši poljoprivredne proizvođače da mnogi odustaju od proizvodnje, a neke grane poljoprivrede će se sasvim ugasiti ako se ovaj trend nastavi, što će imati nesagledive posledice za sve nas u smislu poskupljenja poljoprivrednih proizvoda i smanjenja kvaliteta hrane a samim tim i negativan uticaj na zdravlje cele nacije. Poslednjih godina se mnogo govori o važnosti očuvanja pčela kao vrste, jer su neizostavan deo u lancu ishrane. Šta je to što obični građani mogu da urade kako bi tome doprineli? Najvažnija uloga pčele nije njena sposobnosti da proizvede med i ostale lekovite supstance koje mogu ljudima da posluže kako bi poboljšali kvaltet svog zdravlja ili se možda izlečili od nekih bolesti, već njena oprašivačka uloga u ekosistemu. Sakupljajući nektar i polen pčela