BOG ILI PRIRODA

BOG ILI PRIRODA

Božji vernik ili naučnik –
Ne razlikuju se mnogo.
Jedan se diči prirodom
Drugi – svevišnjim Bogom.

Sa istom strašću o svojoj veri pričaju,
Isti osmeh na licu svome nose.
U sebi neke slične vere kriju
Koliko liče toliko se i kose.

Naučnik kaže „nastali smo od atoma“
Božji vernik veruje – sve je delo Boga.
Među njima večita je borba
Nijedan ne odstupa od mišljenja svoga.

Mene niko ne pita…
Ali…

Ja stavim osmeh na lice
U danu koji mi pružaju,
Bog ili priroda,
Svejedno…

Krenem tako gradom, srećem lica,
Ne znam u glavama šta im se krije
I bitno mi nije…

Ako mi daruju osmeh
I oni će moje rupice videti.
Ako mi udele pogled
Istom merom im vraćam.
Ako pitaju za put
Pokažem ako ga znam.

Idem dalje i prirodu dodirujem
Rukama, ušima, nosom…
Nekada ona upravlja
Mislima mojim, telom i kosom.

Upravlja raspoloženjima
Telesnom temperaturom,
Nebeskim postrojenjima
Ponekad mojom vizurom.

Onda prođem kraj crkve neke.
Možda poželim da vrata otvorim
Ali ih ipak u mislima zatvorim,
Sliku svog sveta pred oči stavim,
Želje ostavim za dane daleke.

Jer shvatim…

Da srcem ne upravljaju ni priroda ni Bog
Neko od njih jeste ga stvorio
Ne znam al’ sad me baš briga za to!

Jer uhvatim dan pod ruku kad god mogu.
Misli pustim na neku svoju stranu
Samo mome srcu znanom,
Predajem ih divnome danu.
Ne dam ni prirodi ni Bogu
Da vladaju mojom srčanom stranom.

Bog ili priroda? Večno je pitanje.
Od pamtiveka, ratovi zbog njega se vode.
Ja kažem – sad odogovor nije mi važan.
Mogu da kažem glasom slobode,
U svakom čoveku je različito skitanje
Od glave do srca, osećaj je snažan…

Kolebaju se i naučnici i ovi Bogoljubci
Svako svoju veru voli, ali i malo u srcu sumnja
Ili sam to možda samo Ja neodlučna.

Ali…
Mene niko ni ne pita…

Pa da li je to onda i važno?
Bog ili priroda?
Osećanje je snažno!

2011.

Iz zbirke “Srce u zabludi”