Intervju sa Rankom Šironjom, pčelarom
DRUŽENJE SA PČELAMA JE TERAPIJA
Kada sam pre desetak godina počela da plešem tango, nisam znala koliko ću kroz ovaj ples upoznati različite zanimljive ljude koji se bave najrazličitijim poslovima. Jedan od njih je i Ranko Šironja, pčelar koji proizvodi med “U pčelinjem društvu”. Ranko je završio Višu poslovnu školu u Beogradu i duži niz godina je radio u struci, ali pčelarstvo mu je ljubav od malih nogu. Pre 12 godina odlučio je da se posveti pčelarstvu i vrati sebi i prirodi. Član je Društva pčelara Beograd, a redovno posećuje pčelarske seminare i predavanja i prati nova pčelarska saznanja kako u zemlji tako i u inostranstvu i smatrala sam da je odličan sagovornik da odgovori na sva ona pitanja vezana za blagodeti med ai drugih pčelinjih proizvoda, kao i ona koja se tiču opstanka pčela, koje su neverovatno važna karika u lancu ishrane našeg ekosistema.
Kako si počeo da se baviš pčelarstvom i priozvodnjom meda?
Želja da se bavim pčelarstovom u meni je postojala još od malih nogu. U četvrtom razredu osnovne škole imali smo sekciju za pčelarstvo pošto je nastvnik bio pčelar.Imao je želju da svoje znanje prenese i na svoje učenike, a ja sam uvek sa radošću posećivao pčelarsku sekciju i još tada suvideo da tu ima nešto što me privlači i znao sam da ću se pre ili kasnije baviti pčelarstvom.
Uslovi za to su se stekli tek 2014. godine kada sam, baveći se do tada raznim poslovima uglavnom vezanim za ekonomiju i trgovinu, jednostavno odlučio da prestanem da se bavim tim poslom s obzirom da sam osetio zasićenje i uvideo da takva vrsta posla više nije za mene. Tada sam, sasvim slučajno ili ne, stupio u kontakt sa dvojicom drugara koji su se bavili pčelarstvom a bili su iz moga kraja. Odmah sam ih pitao da li bi hteli da me uče tom poslu, u početku nisu bili previše raspoloženi, ali su me na moje insistiranje primili u družbu. To je bilo pre 12 godina i od tada se od pčelarstva nisam rastajao. Može se slobodno reći da je to bio zahtev mog unutrašnjeg bića koji sam ja sledio, a zapravo i nisam imao pojma u šta se upuštam, ali želja je prevladala.
Pčelarstvo podrazumeva boravak u prirodi. Da li zbog toga voliš pčelarstvo ili postoji još neki razlog?
Boravak u prirodi je svakako jako bitan za svakog čoveka, pa tako i za mene i to je sigurno jedan od razloga, ali nije najvažniji. Druženje sa pčelama, rad oko njih i sam boravak u blizini košnica za mene ima terapeutski uticaj. Uostalom naučno je i dokazano da sam boravak u blizini košnice, udisanje aerosloli iz košnice, ako i sam pčelinji ubod (apitoksin) imaju izuzetno pozitivan terapeutski uticaj na čovečiji organizam. Vazduh iz košnice ima izuzetno prijatan, da ne kažem opojan, miris voska propolisa i ostalih supstanci, deluje smirujuće i blagotvorno na ljudski organizam. Takođe posmatranje rada pčelinjeg društva je samo po sebi doživljaj koji izaziva u čoveku osećaj mira, spokoja i divljenja pred jednom takvom savršenom organizacijom u kojoj vladaju samo prirodni zakoni. Da ne ulazimo sada u brojke o milionima godina koliko su stare pčele na planeti zemlji a koliko je ljudska vrsta prisutna na istoj, brojke su u svakom slučaju desetinama miliona godina više na strani pčela i to samo po sebi u meni izaziva osećaj divljenj, jer smatram da se nije desilo slučajno da su uspele da prežive i opstanu toliko dugo. Kada sam se opredelio za ovu delatnost svakako materijalni aspekt nije bio prioritet, za mene pored zdravlja koje je izuzetno bitno, posebno važan aspekt svakog čoveka je vreme, jer je to resurs koji je svakome od nas ograničen. Polazeći od tog aspekta odlučo sam da bi provođenje vremena družeći se sa pčelama bilo najbolje potrošeno vreme za mene.
Poljoprivrednicima su vremenski uslovi jedan od najvećih izazova sa kojima se susreću. Kakva je situacija sa proizvodnjom meda, koji su najveći izazovi sa kojima se susrećeš prilikom gajenja pčela i pri sakupljanju meda?
Vremenski uslovi su izuzetno bitan faktor u sektoru poljoprivrede a posebno je važan i za pčelarstvo, sve naše aktivnosti se odvijaju pod otvorenim nebom. Vremenska prognoza je prva stvar koju pogledam ujutru kada se probudim, od vremenske prognoze zavisi raspored svih aktivnosti a naravno ima i odlučujući faktor i na same prinose, kako meda tako i drugih pčelinjih proizvoda. Poslednjih godina se susrećemo sa neverovatnim promenama vremena kako na ostalim delovima zemlje tako i kod nas. Dešavale su se kišne godine gde kiša neprekidno pada i po mesec dana svaki dan, takvi uslovu su nemogući za rad i predstavljaju direktnu štetu za poljoprivredu, a imamo i situacije, kao na primer prošle godine, gde smo imali tri toplotna talasa od preko 40 stepeni u toku leta posle čega imamo efekat spržene zemlje, što takođe predstavlja izuzetan izazov i remeti sve aspekte proizvodnje. Svaki poljoprivredni priozvođač je svestan rizika i uslova rada i svestan je da na te uslove ne može da utiče, međutim i u takvim uslovima moguće je proizvesti zadovoljavajuću količinu proizvoda.
Najveći izazov u pčelarstvu ne predstavlja proizvodnja iako su uslovi za istu svake godine sve teži. Produktivnost pčelarstva se u poslednjih 20 godina prepolovila, upravo zbog promene klimatskih uslova, a najveći izazov u pčelarstvu predstavlja nelojalna konkurencija, koja do te mere guši poljoprivredne proizvođače da mnogi odustaju od proizvodnje, a neke grane poljoprivrede će se sasvim ugasiti ako se ovaj trend nastavi, što će imati nesagledive posledice za sve nas u smislu poskupljenja poljoprivrednih proizvoda i smanjenja kvaliteta hrane a samim tim i negativan uticaj na zdravlje cele nacije.
Poslednjih godina se mnogo govori o važnosti očuvanja pčela kao vrste, jer su neizostavan deo u lancu ishrane. Šta je to što obični građani mogu da urade kako bi tome doprineli?
Najvažnija uloga pčele nije njena sposobnosti da proizvede med i ostale lekovite supstance koje mogu ljudima da posluže kako bi poboljšali kvaltet svog zdravlja ili se možda izlečili od nekih bolesti, već njena oprašivačka uloga u ekosistemu. Sakupljajući nektar i polen pčela leti sa cveta na cvet, sa biljke na biljku i na taj način vrši oplodnju muškog i ženskog dela biljke, odnosno prenosi polen sa prašnika na tučak iste vrste biljke i na taj način vrši oplodnju. Bez oplodnje nijedna biljka ne može da daje plod. Jednim delom oprašivanje vrši vetar, jednim delom drugi insekti, međutim pčela je najdominantnija životinjska vrsta koja vrši oprašivanje u prirodi i bez njene uloge desio bi se nesaglediv disbalans u ekosistemu.
Obični ljudi toga nisu toliko svesni i misle da su pčele oduvek bile tu i da će to tako i da ostane i dalje i da mi ne moramo ništa da radimo, ali u realnosti stvari stoje sasvim drugačije. Pčela je danas ugrožena životinjska vrsta, najpre je najviše ugrožena od samog čoveka, budući da se u poljoprivredi koristi sve više agrotehnike i raznih prskanja koje direktno uništavaju ne samo pčelu nego i drugi životinjski svet. Na drugom mestu su klimatske promene koje jako negativno utiču na količinu i kvalitet hrane za pčele koja se nalazi u prirodi i kao šlag na tortu bez pomoći čoveka pčela ne može da se izbori sa raznoraznim štetočinama i bolestima koje su sve prisutnije u poslednjih 50 godna.
Opstanak pčela kao vrste u današnje vreme je teško moguć bez pomoći čoveka, to jest pčelara, a naravno i pčelari ukoliko nemaju ekonomskog interesa neće se ni baviti pčelarstvom. Šta može običan građanin da učini po tom pitanju, pa za početak može da se više edukuje i da podigne nivo svoje svesti po pitanju pčelarstva i uloge pčele u ekosistemu, na drugom mestu potrebno je uvek, ukoliko je to moguće, kupovati domaće proizvode od proverenih priozvođača, manje slušati proizvođačku industriju, a više čitati o zdravoj ishrani kako pčelinjih tako i svih drugih prirodnih proizvoda. Možemo saditi više medonosnog drveća i biljaka, i naravno voditi računa o prskanju voća, da se prska u kasnim popodnevnim satima kada nema pčela.
Koji su benefiti konzumiranja meda i ostalih pčelinjih proizvoda?
Kada govorimo o medu moramo naglastiti da on predstavlja „tečno zlato“ prirode pa nije ni čudo što je još u davnoj prošlosti smatran božanskim darom koji je poslat ljudima za sreću. Med kao i ostali proizvodi iz košnice, prava su riznica dragocenih lekovitih sastojaka. Od davnina je poznato da med nije samo obična poslastica, već veoma složen proizvod koji je stvorila priroda pomoću pčela i biljaka cvetnica. On je koncentrovana punovredna biološka hrana koja sadrži preko 300 bitnih materija za ljudski organizam: ugljene hidrate, belančevine, vodu, mineralne materije, azotna jednjenja, fermente, organske kiseline, vitamine, biljne antibiotike, fitohormone i mnoge druge materije. Sve ovo čini med veoma kvalitetnom namirnicom čija hranjiva vrednost ne leži samo u jednom njegovom sastojku već i u nizu raznih komponenti koje predstavljaju zajedničku prirodnu celinu. On je toliko moćan da može da nadoknadi gotovo svaki nedostatak u ishrani posebno kada su u pitanju vitamini i mikroelementi jer je on izvanredan „čuvar vitamina“. Naučno je dokazano da med usporava starenje i produžava životni vek, a ujedno je i najbolja hrana za jačanje svih mišića, kao i za jačanje srčanog mišića, zbog svog sadržaja kalcijuma, mangana, gvožđa, fosfora i drugih minerala med je pravi melem za srce i kvotok. Od davnina je poznat kao izvanredno sredstvo kod respiratornih oboljenja, ne samo kao lek već i kao preventivna terapija. Isto važi i za pacijente koji boluju od gastritisa, čira na želudcu, kao i za jačanje otpornosti organizma kod mnogih bolesti i ponovno uspostavljanje prirodne ravnoteže koja je narušena u organizmu. Med se oduvek koristio za lečenje rana, a ima i široku primenu u lečenju kožnih oboljenja, poboljšanje imuniteta, ubrzavanje metabolizma, za sprečavanje virusnih infekcija, blagotvorno deluje na nervni sistem, odlična je hrana za razvoj dece, koristi se i u lečenju raznih drugih bolesti.
Koje su najpoznatije vrste meda na našim prostorima?
Na našim prostorima može se ubrati nekoliko vrsta meda. Bagremov med jedan je od najcenjenijih, vodeno bistar, sporo kristališe i preporučuje se za lečenje stomačno crevnih oboljenja, kod osoba sa smetnjama u varenju, od oboljenja jetre, bubrega i deluje umirujuće na ceo organizam, povoljno deluje na kardiovaskularni sistem a može postići i antidijabetički efekat. Livadski med predstavlja zastupljenu vrstu koja potiče od različitih trava, boja varira od svetlo žute do crvenkaste, veoma je prijatnog ukusa, poseduje profilaktička, hranljiva i lekovita svojstva. Antimikrobno desjtvo livadskog meda koristi se u lečenju stomačno crevnih, buburežnih, plućnih, ginekoloških problema i kod bolesti srca i krvnih sudova. Za lipov med se može slobodno reći da je jedan od najboljih, raspoznaje se po svetloj, bistroj boji i jakom mirisu koji potiče iz eteričnih ulja. Ima izrazito antibakterijsko dejstvo, deluje umirujuće, ima antiupalna svojstva, povoljno deluje kako na srce i krvne sudove tako i na respiratorne i disajne organe. Koristi se naročito kod lečenja disajnih puteva, bronhitisa ali i kod gripa i nazeba, dobre rezultate postiže kod gnojnih rana i opekotina kao i za lečenje ginekoloških problema.
Posebno interesantan proizvod koji se retko sreće kod drugih proizvođača meda jeste krem med sa kakaom a nalazi se u tvojoj ponudi. Koji se još proizvodi mogu kupiti od tvog brenda “U pčelinjem društvu”?
U mojoj ponudi trenutno se nalazi više vrsta meda; bagremog, livadski, lipov, suncokretov, uljana repica i med od bagremca, a tu su i polenov prah, propolis, mešavine meda sa lekovitim travama, krem med, med sa liofilizovanim voćem, dekorativne sveće od čistog pčelinjeg voska kao i poklon pakovanja sačinjena od kombinacije više vrsta proizvoda. Od mednih mešavina trenutno pravim mešavinu za poboljšanje krvne slike na bazi semena koprive i sirovog organskog kakaa, mešavinu meda polena i propolisa, koja se koristi najčešće za poboljšanje imuniteta i opšteg stanja organizma, a može i ciljano da deluje na neke zdravstvene probleme. Takođe imam i mešavinu meda sa omanom i anisom koji služi za čiščenje pluća. Za sve sladokusce koji imaju želju da probaju neke nove ukuse tu su i krem med sa kakaom i med sa ukusom maline. Krem med sa sirovim organskim kakom se jako dobro pokazao na tržištu jer, pre svega svojim originalnim izgledom, a posle i ukusom odskače od konkurencije. U skoroj budućnosti planiram da proširim asortiman ali neka to ostane tema za neki drugi put.
Kakvo je tvoje mišljenje o apiterapiji - metodi lečenja pčelinjom energijom?
Apiterapija je grana tradiconalne medicine, i pod njom se podrazumeva spoj znanja i korišćenja pčelinjih proizvoda za ljudsku upotrebu, pre svega u svrhu poboljšanja zdravlja. Ona postoji otkada postoji i ljudski rod i svi drevni narodi znali su da koriste pčelinje proizvode u zdravstvene svrhe, a najčešće su to bili med, propolis, matični mleč i pčelinji otrov. Stari Egipćani pre oko 6000 godina gajili su pčelu kao domaću životinju (verovali su da je pčela sveta životinja, da je rođena iz suza RA, boga sunca, koje su padale na zemlju i pretvarale se u pčele), potom su Grci primili od Egipćana veštinu pčelarenja, a zatim Rimljani od Grka.
Otac moderne apiterapije je doktor Filip Terč koji je svoj radni vek proveo u Mariboru, a krajem 19 veka uspešno je lečio reumatska oboljenja ubodima pčela. Danas se 30. mart, njegov rođendan, proslavlja kao Svetski dan apiterapije. Dakle, apiterapija nije nova nauka, ona je stara koliko i ljudski rod, ali je potisnuta od strane zvanične medicine. Apiterapija definitivno ima svoj potencijal kao terapeutska praksa i dopuna zvaničnoj medicine i zasniva se na upotrebi pčelinjih proizvoda kako bi se otkolonili fizički nedostatci i osigurao bolji kvalitet života. U mnogim slučajevima rešavaju se i ozbiljni zdravstveni problemi. Bugarska Rusija i Ukrajina predstavljaju velesile u primeni apiterapije u moderno doba, u tim državama apiterapija se koristi u širokoj primeni i potpuno je ravnopravna sa zvaničnom medicinom. Moje mišljenje je da će apriterapije u budućnosti imati sve više prostora da dokaže svoje metode delovanja koje su proverene vekovima u nazad.
Često se čuju priče da je med dobar ako se ušećeri, a sa druge strane da je dobar ako ostane uvek bistar. Razreši nam ovu dilemu. Da li svaki med može da se ušećeri?
Kada govorimo o medu moramo biti svesni da njegove fizičke karakteristike kao na primer gustina, zavise pre svega od njegovog hemijskog sastava. Med je gusta prozirna polutečna masa koja postepeno kristališe do stvrdnjavanja. Brizina kristalizacije zavisi od vrste šećera i njihove strukture. Med koji sadrži veću količinu glukoze „šećeri“ se brže. Dakle svaka vrsta meda će da se ukristališe pre ili kasnije, to je njegova prirodna osobina i dokaz kvaliteta. Bagremov med najsporije kristališe, u zavisnosti od njegove čistoće može biti u tečnom stanju i do nekoliko godina, dok recimo med uljane repice najbrže kristališe u roku od nekoliko dana. Da bismo otopili med moramo da ga termički obradimo na temperaturi ne većoj od 45 stepeni jer preko te temperature dolazi do ozbiljnog poremećaja hemijskog sastava meda i možemo reći da on više i nije za ljudsku upotrebu. Za terapeutsku upotrebu najbolje je konzumirati ukristalisan med razmućen u nekoj vrsti tečnosti. Poznato je da se glavni sastavni deo naše ishrane sastoji od ugljenih hidrata, u pčelinjem medu oni predstavljaju 80 – 90 % sastava, čime dolazimo do toga da je med izuzetna energetska hrana za čoveka.
U slobodno vreme plešeš tango – ples u kome je bitno biti prisutan i osluškivati partnera. Da li su ove osobine važne i u radu sa pčelama? Mogu li se pčelarstvo i tango nekako povezati?
Pčelarstvo i društveni ples nemaju baš mnogo dodirnih tačaka ali možemo da pokušamo da povučemo neke paralele u smislu kreativnosti i slobode izražavanja. Takođe, u oba slučaja bitno je biti prisutan, fokusiran, osluškivati i svakako reagovati u pravom trenutku. Takođe za obe disciplene potrebno je ogromno znanje i iskustvo koje se uči čitav život, to znanje možemo da crpimo iz spoljnjih resursa, takođe osluškujući i unutrašnje potrebe. Ključna stvar je pronaći pravi put i balans u svemu tome.
Možete pogledati i Rankov sajt gde ćete naći više informacija o pojedinčanim proizvodima