Satkana u moju ruku misli
Iznebuha i bez kakve greške
U snu sazda venac taj od reči
Onog dana kad se pišu pesme.
Kad otkloni mrenu straha svojih
Sa sanuća davno prošlih, novih
Kad naveze u pesme svoje sve
Što nije smela niti znala pre
Rodiće se u tom sanku ova
Još jedna, lepša
Kao venac od snova!
(Iz istoimene zbirke, 2015.)